ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: Ко потпише признање Косова погинуће пре него што се осуши мастило!

Велико питање као што је Косово мора да иде на референдум. Пре тога нас чека и промена Устава. То никад неће проћи и нико неће смети да потпише признање Косова, јер ће погинути пре него што се осуши мастило, каже за Курир академик САНУ и књижевник Душан Ковачевић говорећи о решавању косовског чвора.

На самом почетку разговора осврнуо се и на последње појаве нон-пејпера, те на то коме се жури да се реши косовски проблем.

– Није то ништа озбиљно. Неко се игра као са лакмус папирима, проверава температуру и испитује пулс и притисак шта изазива један такав папир. Све је то добро организовано, а од тога нема никакве вајде. Велика већина Срба и Албанаца неће се сложити око било каквог договора. Ако је услов за даљи пут Србије ка ЕУ да призна Косово, онда тог пута неће бити – каже он.

Шта вас тренутно инспирише као писца?

– Искористио сам ово невреме и ужас да рашчистим моје фиоке и фасцикле. Појавио се вишак времена и написао сам књигу „Ја то тамо певам“ која је настајала 50 година. У њу сам ставио песме од „Радована Трећег“ до мог новог филма, као и приче о њима.

У књизи ће многи сазнати да је ваша песма „Месечина“?

– „Месечину“ сам написао у Прагу за време снимања филма „Подземље“. Била је замишљена као химна људи који живе у тон подруму. Песма је дужа, а Брега је само узео први део. Сећам се да је имао музику од Шабана Бајрамовића, па је направио ту песму. Морам да кажем да је „Месечина“ била светски хит. Знам по тантијемама које сам добијао из целог света. У Француској је дуго година била хит.

Када ћемо видети ваш филм „Није лоше бити човек“?

– Није лоше назив за филм. Радимо га дуже од три године. Премијера је била заказана још пре короне за 6. децембар, а ми годину дана нисмо могли да радимо. Филм се завршава током маја. Пријавићемо га на неки од великих фестивала. Имам карт бланш за Кан, јер сам три пута био тамо са три филма. Сви су добили награде, а заједно са Кустурицином и Златну палму. Мене ти фестивали подсећају на финале Купа шампиона. Скупе се најбољи филмови, али да ли судија пресуди како треба, то је већ питање среће.

У Звездара театру сте најавили представу са Ненадом Јездићем?

– Премијеру смо померили за јесен. Звездара живи од благајне. Ми имамо само 17 запослених, а 120 хонорараца. Пре короне смо могли с пуним салама да покријемо све трошкове, а сад смо на позитивној нули. Језда је један од наших најбољих глумаца и направиће одличну мондраму.

Нисте имали страх током Нато бомбардовања, а сада имате страх од короне?

– Немам страх за себе лично, јер сам у годинама кад се много чега не бојим. У неком сам животном добу кад се вози на резерви. Уплашен сам за генерације младих људи и мојих унука шта их чека у будућности и да ли ће ова савремена куга да нестане као што је нестала Шпанска грозница и Вариола вера или ће мутирати и понављати се сваких пет или десет година. Страх ме је да ово можда није тренутна пошаст него ће с њом цивилизација морати да живи.

Поредите корону и кажете да живимо у неком Дантеовом паклу, да су врата одшкринута, и излазе она разна чудовишта у свет да владају… Колико су нам вакцине спас?

– Вакцине су једини спас. Кад сам већ помену Шпанску грозницу, тада је преминуло између 50 и 60 милиона људи, што је више људи него што је погинуло у Великом рату. Пресечена је са лековима и вакцинама. Исти случај је био са Вариола вером. Сећам се да је тада, за мање од месец дана, уз помоћ и путем добровољне силе вакцинисано 18 милиона Југословена. Без вакцине ниси могао да изађеш из куће. Имамо сећања из прошлог века да је вакцина једина способна да заустави ово зло.