ДРЕЦУН: Ако буде мировне конференције о Косову, Србија би морала да у те преговоре убаци и питање БиХ, будућности РС и статус српског народа посебно у Црној Гори

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун сматра на идеју запада да се питање КиМ реши у оквиру самопроглашених граница Косова, да онда Србија мора да подигне улог, изађе из оквира решавања само косметског проблема и да питање поставимо регионално

– Ако се буде одржавала мировна конференција о Косову, а док до ње не дође треба много да се испреговара. Лично сматрам да Србија морала да у те преговоре убаци и питање БиХ, будућности РС и статус српског народа посебно у Црној Гори – рекао је он за ТВ Пинк.

На тај начин бисмо могли, каже, да отворимо простор за другачије виђење косовског проблема од овога што је почетна идеја САД и неких западних земаља.

– По њима Косово мора да постане саставни део и чланица УН и НАТО, а да ће за узврат Србији бити пружена помоћ на путу ка ЕУ, као и економска помоћ. Та почетна позиција САД и земаља које признају тзв. Косово по Србију је тешка и да ће преговори, ако до њих дође, бити тешки – нагласио је он.

Наводи да је званичник Стејт департмента на Београдском безбедносном форуму рекао да није искључена опција мировне конференције, а да је немачка канцеларка Ангела Меркел недавно у УН у Њујорку рекла да је могуће да дође до организовања регионалне конференције.

– Конференција која се наговештава не може да прође без свих сталних чланица СБ, а тиме и Русије и Кине – закључио је он.

Оцењујући посету председника руске владе Дмитрија Медведева Београду каже да ће Русија наставити да подржава Србију у борби за очување суверенитета и интегритета на КиМ, али скреће пажњу да се реално мора сагледати које су могућности Русије и да не треба очекивати нереално.

– Они могу да нам дају подршку у УН у спречавању да лажна држава Косово постане њихова чланица. Битно је да се спречи њихов пуни међународни капацитет. Док не постану чланица УН никада неће бити у правом смислу држава – нагласио је Дрецун.

Појашњава да Русија може да помогне у економском развоју и у енергетској стабилности, да су Србији потребне руске инвестиције, подршка у јачању одбрамбених и безбедоносних капацитета.

– Русија на више начина подиже наш капацитет у борби за КиМ, али и ту постоје ограничења. Тога морамо да будемо свесни. Видите да нема практично границе између Косова и Албаније, албански војници имају вежбе са косовским војницима и на такве ствари Русија не може да утиче – сматра Дрецун.

Додаје да ће Русија бити присутна у завршној фази покушаја решавања коначног статуса КиМ, јер ће све што буде постигнуто морати да буде верификовано у Савету безбедностри УН, од стране Русије и Кине.

intermagazin.rs, Танјуг

1 коментар

  1. Neko каже:

    Pa naravno, otvorice se pitanje i Albanaca u Makedoniji, Hrvata u Bosni, Albanaca u Crnoj Gori, Albanaca u uzoj Srbiji, Bosnjaka u Srbiji,..
    Eto zato od toga nema nista, a vi i dalje srljate sa Titanik razgranicenjem, zanemarujuci Rezoluciju UN 1244, kao sto vam Premijer Medvedev govori i savetuje.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.