ДР ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Другосрбијанци потомци Титових верних комуниста

СВЕ почиње у језику – када је Анте Старчевић Србе прогласио „накотом за сјекиру“, логор Јасеновац већ је рођен у ђавољем уму који је србоцидом руководио за време Анте Павелића, указује др Владимир Димитријевић, истраживач, професор у чачанској гимназији, у својој најновијој књизи „Кућа у нашој крви – Јасеновац и српски логорашки завет“.

Она је истовремено оглед о србоциду, геноциду над српским народом у НДХ, хрестоматија непознатих сведочанства о зверствима те државе утемељеним на мржњи и одговор онима који се порицањем Јасеновца ругају и Богу и жртвама. У разговору за „Новости“ Димитријевић појашњава и да ли је србоцид ограничен само на извесне територије у Другом светском рату:

– Појам србоцида, који нам је као средство прогледања понудио геноцидолог Владимир Умељић, мора ући у нашу културу и јавни дискурс ако хоћемо да опстанемо и останемо у доба трећег светског рата. Јер, како рече велики Жарко Видовић, ми се делимо на четнике и партизане, а за наше непријатеље смо само логорашка нација. И, да опет наведем Видовића – историјске свести нема без свести о злу. А србоцид је исконско зло, које нас је убијало због крста са три прста.