ДР ВЕЉКО БРБОРИЋ: Гаји се језик псовке

 

Под налетом „паметних“ телефона „таблета“, рачунара, андроида, интернета, деца нам све мање читају и све мање су писмени.

То није само кривица школе која ђаке учи основама правописа и језика. Али, брига о језику озбиљан је државни и друштвени задатак и не може се само свалити на леђа учитеља и наставника.

У Србији се генерално срозао однос грађана према свим нормама. Људи масовно прелазе улицу ван пешачког прелаза и на црвено светло и то се усталило као нормално и потпуно уобичајено. По истој матрици, усталило се као нормално да сви крше елементарне норме језика.

Друштво, медији, па на крају и школа, не инсистирају да млади обогаћују речник и језик, да се уче богатом и лепом изражавању. Само је битно, да се по угледу на смс и имејл комуникацију, пренесе огољена информација.

А сви знамо да идеја може да се пренесе на леп, писмен и уверљив начин и може да се пренесе штуро и неписмено. То су у ствари две различите идеје, а не једна.

У таблоидима и многим забавним емисијама чак се успоставља псовање као уобичајен модел комуникације који се тако преноси и на младе људе и на ђаке.

Зато кажем да не смемо за све да кривимо школу која није гора од друштва у коме живимо. Може се чак рећи и да је боља.

Тагови: Вељко Брборић, Деца, Писменост