Дошао је тај тренутак: Постаје ли Србија епицентар будућег преокрета у глобалном светском сукобу

© Sputnik / Лола Ђорђевић

У наредним данима могло би да дође бар до симболичног преокрета у актуелној геополитичкој и економској кризи која потреса цео свет, а сам епицентар тих промена могао би да буде Београд.
Историјска позиција коју је заузела Србија током специјалне интервенције Русије у Украјини, требало би већ током наредне седмице да добије коначну потврду после чега више ништа неће бити исто.
Током више од стотину дана најсуманутијих Западних санкција према Русији и незабележеног прогона целокупног једног народа, свих слојева његовог друштва у прошлости, садашњости и будућности, Србија је успела да остане самостална.
Једина у Европи (уз Републику Српску), потпуно окружена државама које хистерично газе, медијски уништавају и свим могућим мерама покушавају да кажњавају Русију, Србија је услед притисака остала чврста у одлуци да не уводи санкције братском народу, и великом спољнополитичком савезнику.

Важан тренутак за позицију Србије

Сада је дошао крупан моменат да Београд дефинитивно добије признање за своју принципијелну и неприкосновену позицију.
Србија би, као једина земља у Европи, у само три дана могла да угости шефа иностраних послова Русије Сергеја Лаврова и канцелара Немачке Олафа Шолца.
Званичници Србије требало би у уторак 7. јуна да разговарају са првим дипломатом Руске федерације, а 10. јуна за лидером најснажније европске земље и, самим тим, представником политичког Запада.
Свако добронамеран ко жели окончање великог светског сукоба, ко не прижељкује апокалиптичну ескалацију и ко верује у велеобрт и позитиван расплет безизлаза у коме су се нашле велике силе може само да се радује овим посетама Београду.
Само онај ко је потпуно застранио у лудачким теоријама да Русија са својом црквом, вредностима, културом и историјом, треба да нестане, навија за то да Лавров у понедељак не слети у српску престоницу.
Само онај ко је услед екстремистичких уверења поверовао и у невероватно безумну агедну Западних медијских и политичких центара моћи, може да прижељкује сценарио по коме Шолц одбија да дође у Србију, јер је пре њега у тој земљи био Сергеј Лавров.

Дипломатске поруке између редова

Тренутак је, значи, веома важан чак и упркос чињеници да Лавров и Шолц неће бити истовремено у Београду нити је сукоб у Украјини прва тема њихових сусрета за државницима Србије.
Јер, у неком читању дипломатских порука између редова, Београд би услед доследности и чврсте позиције, могао да постане бар нека мала отшкринута капија за неке будуће контакте две зараћене стране.
Ако не посредник у преговорима или кључни мост између Истока и Запада (а зашто и не), Србија би бар могла да остане то јединствено место где су и даље добродошли и представници Русије и Кине, Британије и Америке, Немачке и Француске.
Ако ништа, Србија ће после Лаврова и Шолца зацементирати своју неутралност у великом глобалном лому.
Прича о увођењу било каквих санкција Русији од стране Београда, остаће само на дневном реду овдашњих евроатланских упосленика нижег и неупућенијег ранга.
И то оних који прошле недеље, на пример, нису читали прекретничке текстове у Њујорк тајмсу и Гардијану у којима се изненада и веома оштро критикују западне санкције против Русије.
И који су, сасвим случајно, али веома згодно објављени у седмици пре доласка Лаврова и Шолца у Београд.
Зато, самостална Србија данас, без комплекса и удварања било коме, може само да поручи: Добродошли високи гости из Русије и Немачке!
rs.sputniknews.com, Предраг Васиљевић