Дошао из Кине и обукао униформу Војске Србије: Милану Кузмановићу на првом мјесту дуг отаџбини, па докторска теза

Док Новосађанин Милан Кузмановић (26), један од једанаесторо најуспешнијих студената Факултета за медије и комуникације Универзитета Ђао Тонг из Шангаја, ових дана у касарни Војне академије у Београду гланца своје војничке чизме, неке његове колеге са шангајских студија затрпавају своје инстаграм-налоге сликама са одмора на Балију и Филипинима.

Они су искористили јефтине аранжмане да отпутују на ове егзотичне дестинације пошто се поражена корона повукла из Кине, а Милан је крајем јануара уграбио једну од последњих прилика да се врати у Србију и испуни свој дјечачки сан – да, попут својих предака, одужи војни дуг отаџбини.

Данас броји 30. дан у униформи Академије за резервне војне официре у Београду. Одслужио је први од укупно шест мјесеци у униформи Војске Србије.

А могао је, у најмању руку, да остане у Кини, јединој земљи на свијету која је успјела да победи ковид-19, и да се издржава дајући Кинезима часове енглеског језика до јесени, када је планирао да упише докторске студије. Милан то није урадио.

– У мојој породици кроз низ генерација одњеговано је мишљење да сваки мушкарац треба да одслужи војни рок. Још као дјечак слушао сам о нашим храбрим прецима и усвојио сам став да и ја треба да одужим дуг отаџбини. Драго ми је да данас, у 21. вијеку, и све више девојака размишља на сличан начин – говори нам Милан у краткој паузи између двије војничке обавезе које подразумијевају практичну и теоријску наставу.

Први војнички задатак њему и колегама из класе било је опремање хале Сајма у Београду за прихват лакше обољелих пацијената заражених вирусом корона.

– Драго ми је што сам баш сада у војсци и што могу да помогнем. И у Кини, док сам био у карантину, имао сам жељу да помогнем, али Кинези нису хтјели да ризикују да се страни држављани заразе и увијек су ме упућивали да останем у стану, у изолацији – каже овај младић, који је студије у Шангају, започете 2017. године, крунисао прошлог јануара мастер тезом „Лажне вести и тренутни моменат имиграције“.

У априлу, управо због војне обавезе у Србији, Милан неће бити са колегама у Шангају на свечаности коју ће његов факултет на Универзитету Ђао Тонг, основаном 1896. године и једном од оснивача „Шангајске листе“, приредити за студенте његове генерације.

У Шангај млади Кузмановић планира да се врати на јесен и да упише четворогодишње докторске студије на Фудан универзитету, који има веома добру катедру за међународне односе. Свом будућем ментору предложиће истраживачку тему о медијској трансформацији терористичке ОВК.

Ова тематика плијенила је Миланову пажњу и на основним студијама на ФПН у Београду. Уз менторство београдских и новосадских професора, истраживао је како су од 1998. године до данас ОВК и њени предводници доживјели у западним медијима невјероватну трансформацију – у почетку су били на листама ЦИА, а сада имају приступ чак и Уједињеним нацијама.

По окончању докторандских студија Милан Кузмановић планира да се врати у Србију, да нађе посао и овде примијени своје знање стечено у Кини.

Драма у Вухану

У свега осам дана крајем јануара, живот Милана Кузмановића у Кини претворио се у праву драму. Пошто је одбранио мастер тезу у Шангају, 19. јануара отпутовао је код другара Саше Вујанића у Вухан, да заједно прославе окончање студија. Тога дана у Вухану све је још функционисало нормално. Сјутрадан је било мање људи на улицама, а у медијима су почеле да се проносе вијести да је овај десетомилионски град почетно жариште заразе. Већ 21. јануара сви су носили маске, а дан касније улице су биле пусте.

Милан је последњим возом успио да се врати у Шангај. Провео је 15 дана у самоизолацији, а једним од последњих авиона вратио се, преко Москве, у нашу земљу.

Прошао је све контроле, укључујући и додатни преглед на ВМА, и 1. марта обукао униформу Војске Србије.

(Новости)