Каталонска регионална влада ускоро планира да прогласи независност. При том, међутим, неће моћи да се позове ни на међународно, ни на европско право. Исто као што ни Косово није постало независно правно, већ политички, наводи Дојче веле.
Како се наводи, право народа на самоопредјељење је важан принцип међународног права, али је то такође и заштита територијалног интегритета једне земље. На први принцип позива се каталонски покрет за независност а на други шпанска влада. Међутим, међународним правом није предвиђено право на сецесију, осим ако су у томе сложне обје стране, што у Каталонији очигледно није случај.
Дојче веле подсјећа да стварање нове државе није увијек проблем. Када су се Чеси и Словаци раздвојили 1992. године, то је обављено уз обострану сагласност. Када су педесетих и шездесетих година народи Африке прогласили независност, колонијалне силе су дјелимично пружале отпор, али право народа на самоопредјељење је у Уједињеним нацијама био водећи принцип.
Штефан Талмон, професор међународног права из Бона, сматра да Каталонци не могу на то да се позову:
„Право народа на самоопредјељење претпоставља да постоји један народ који на то право може да се позове. Дио народа у оквиру националне државе, чак и да има одређени идентитет, у међународноправном смислу није народ који може да се позове на право на самоопредељење“, објаснио је Талмон у разговору за Дojче веле.
„То не би могли ни Баварци, уколико би једног дана одлучили да се одвоје од СР Немачке. Једнако као и косовски Албанци, они не важе за народ у међународноправном смислу“, истакао је Талмон.
Косово је независност од Србије прогласило 2008. године, али међународноправни статус још увијек није разјашњен. Србија на Косово и даље гледа као на дио своје државне територије.