Додик: Нећу опростити НАТО злочине и никада нећу пристати да будемо дио тог савеза

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је, у обраћању на централној манифестацији у Краљеву поводом Дана сјећања на страдале у НАТО агресији, да су Срби слободарски народ који никада неће заборавити жртве агресије, те да он никада неће опростити овај страшан злочин.

– Нећу им опростити и зато никада нећу пристати да будемо дио тог савеза – поручио је Додик.

Он је подсјетио на злочиначки поход НАТО у два наврата на слободарски српски народ и Републику Српску и Србију.

Додик је упитао какве је везе с ратом имало рушење школа, вртића и убијање дјеце, за коју су рекли да су колатерална штета током НАТО агресије.

– Ти безочници из НАТО савеза са оним њиховим портпаролом змијског и фашистичког изгледа, говорили су нам да је то операција хуманитарног карактера, а да су дјеца колатерална штета. Преварио сам се када сам очекивао да ће се ти људи извинити. Они уживају у сјећању на то и мисле да су јунаци оног, али и овог времена – рекао је Додик.

Додик је истакао да је научен да прашта, али да неке ствари не може опростити.

– То је било само испробавање нове технике. Како дијете умире које ништа не разумије? Како је то? Да ли они који су то радили и гађали ту дјецу имају икаквог обзира? Имају ли душу? Како спавају? – упитао је Додик.

Он је нагласио да је НАТО посијао много штете, али да живот треба наставити са ранама и болом за изгубљенима. Додао је да се Србија развијајући одужује онима који су гинули за њу, те да је данас најважније јединство српског народа

– Србија је наставила свој пут и ми Срби било гдје да живимо – рекао је Додик, додавши да српски народ из Републике Српске припада јединственом српском народу и да не постоје „босански Срби“, „косовски Срби“, „хрватски Срби“, већ само Срби.

Подсјећамо, у Краљеву је, уз присуство највиших званичника Србије и Републике Српске, обиљежен Дана сјећања на страдале у НАТО агресији.

НАТО агресија на Савезну Републику Југославију почела је 24. марта 1999. године и трајала је 78 дана. Током агресије, кориштена су убојита средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом.

У великим цивилним разарањима убијено је неколико хиљада људи, а више од 6.000 задобило је озбиљне повреде, које су у великом броју изазвале трајни инвалидитет.