„ДОБРОНАМЕРНЕ СУГЕСТИЈЕ“: Београд се одупро притиску Брисела да окрене леђа пријатељској Москви због „случаја Наваљни“

Од како је 2. марта Европска унија ставила на листу санкција четири руска званичника због хапшења руског опозиционара Алексеја Наваљног, Србија се налази под сталним притиском да се придружи овом потезу. Према изворима „Новости“, нашим званичницима је у више наврата сугерисано да би било добро да Београд, као кандидат за чланство, у овом случају следи спољну политику Брисела, али је председник Александар Вучић то одбио

Од како је 2. марта Европска унија ставила на листу санкција четири руска званичника због хапшења руског опозиционара Алексеја Наваљног, Србија се налази под сталним притиском да се придружи овом потезу.

Према изворима „Новости“, нашим званичницима је у више наврата сугерисано да би било добро да Београд, као кандидат за чланство, у овом случају следи спољну политику Брисела, али је председник Александар Вучић то одбио.

Овај потез шефа државе, којим штити стратешке позиције државе у сусрет можда и судбоносним преговорима за статус Косова и Метохије, вероватно неће остати без последица. Јер, како се очекује, западним државама ће и ово послужити као добар алиби за наставак притиска на Београд и на Вучића лично, чији наговештај је дат и у недавно усвојеном извештају Европског парламента о нашој земљи.

Из ЕУ је у уторак саопштено да су се њиховој одлуци придружиле државе нашег региона – Црна Гора, Северна Македонија и Албанија (све три имају статус кандидата за чланство у ЕУ), као и Украјина, Исланд, Лихтенштајн и Норвешка.

– Те земље осигураће да њихове националне политике буду у складу са одлукама Савета. Ми то поздрављамо – наведено је у саопштењу Жозепа Бореља, високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику.

Рестриктивне мере које је ЕУ увела почетком марта биле су прве које су изречене у оквиру Глобалног режима санкција за људска права који је Брисел покренуо у децембру 2020. године и односе се на председника Истражног комитета Руске Федерације Александра Бастрикина, директора Руске гарде Виктора Золотова, генералног тужиоца Русије Игора Краснова и шефа Федералне казнене службе Александра Калашњикова. Оне подразумевају забрану путовања у земље Европске уније и замрзавање имовине. Такође, физичким и правним лицима из ЕУ забрањено је да дају средства личностима са овог списка.

Аналитичар Драгомир Анђелковић каже за наш лист да су притисци на Србију по питању Русије стални и да не треба очекивати да се они појачају зато што су наше комшије – Црна Гора, Северна Македонија и Албанија одлучили да следе одлуку Брисела:

– Западне земље схватају да ми имамо питање Космета, које ове друге земље у региону немају и да санкције Москви нећемо увести. Нама је потребна подршка Русије за одбрану територијалног интегритета. Када бисмо се прикључили санкцијама, то би била велеиздаја, јер више не бисмо имали уз себе земљу која брани улазак „Косова“ у Уједињене нације и то би био потез уперен против нас самих.

Алексеју Наваљном, подсетимо, позлило је у августу 2020. на лету из Томска у Москву. Авион је хитно слетео у Омск, а он је превезен у болницу, где је пао у кому. У почетку се претпостављало да је отрован нечим што му је сипано у чај на аеродрому. Лекари болнице у Омску саопштили су да му је здравствено стање стабилно и да према резултатима испитивања нису пронађени знаци тровања. Наваљни је затим пребачен на клинику у Берлину на захтев његове супруге, а немачки лекари су саопштили да резултати њихових анализа указују на то да је отрован супстанцом из групе хемијских бојних отрова новичок.

Кремљ је одбацио тврдње да је у томе учествовао. После вишемесечног лечења у Немачкој, Наваљни се 17. јануара вратио у Русију из које је било најављивано да ће бити ухапшен због прекршаја раније изречене условне казне по пресуди из 2014. за финансијске проневере, због чега је доспео и на потерницу. Тако се и догодило, и он је ухапшен још на аеродрому „Шереметјево“ у Москви. Због тога су реаговале Уједињене нације, ЕУ, Велика Британија и САД, захтевајући од руских власти да га ослободе. Наваљни је, међутим, осуђен на три и по године затвора због кршења условне казне, док истовремено тврди да су оптужбе против њега политички мотивисане.

Стејт департмент: Корупција, браћа Битићи и амбасада

У годишњем извештају Стејт департмента о људским правима, у делу који се односи на нашу земљу, наводи се да је Влада Србије предузела кораке за истрагу и кажњавање званичника који су починили кршења људских права, али да посматрачи, ипак, верују да бројни случајеви корупције, друштвеног и породичног насиља… пролазе непријављено и некажњено.

Како је пренео Глас Америке, у извештају су нотирана озбиљна ограничења слободе изражавања, укључујући гоњење новинара, наведени су и бројни случајеви корупције међу члановима Владе, као и злочини почињени против припадника сексуалних мањина.

Извештај помиње и случај браће Битићи, уз закључак да Влада Србије није постигла значајан напредак у обезбеђивању правде за жртве. Указано је да је у јулу 2020. једанаест невладиних организација апеловало на специјалног известиоца УН да се спроведе истрага полицијске бруталности током антивладиних протеста, а примећено је и да су „власти Србије недовољно ефикасне када је реч о високим полицијским службенцима оптуженим за кривична дела“, па се у том контексту помиње напад на зграду америчке амбасаде 2008. године.

Извор: новости.рс