До сада незабележено: Ово је више од насиља над Србима – није довољна вербална реакција Београда

© Фото : Принтскин/Јутуб

Мало је рећи да се ради о насиљу, ово је хајдучија Приштине. У срцу Европе људи немају право на приступ правди, макар у формалном смислу. Докле сеже цинизам, читаво Косово и Метохија је дивља градња у фигуративном смислу те речи, а и у правном је нелегална творевина која демонстрира некакву „владавину права“ на начин који није забележен у свету.

Овако професор Правног факултета у Косовској Митровици Душан Челић коментарише покушај избацивања из станова Срба којима је кров над главом дао Комесаријат за избеглице:

„Посебну тежину овој хајдучији даје чињеница да су у те станове, поред тога што их је градила Република Србија, улагале међународне организације, пре свега УНХЦР“.

Нова општинска администрација у Лепосавићу, са председником општине Љуљзимом Хетемијем на челу, уручила је позиве појединим расељеним лицима да врате кључеве и иселе се из станова које им је Комесаријат за избеглице Србије доделио у новембру прошле године.

Станари су се оглушили на позиве, али се плаше да ће их општинске власти уз помоћ полиције избацити на улицу .

Реч је о 42 стана за расељена лица и избеглице чију изградњу су финансирали Влада Србије, Комесаријат за избеглице Србије, али и Дански савез за избеглице.

Без права на жалбу

Челић, који је до детаља упознат са случајем каже да станарима нису, уручена појединачна решења и одлуке, што су власти биле дужне да ураде, уз образложење због чега треба да се иселе. Станарима, каже, није дато ни право на жалбу :

„То је елементарно право , право на приступ правди, за Бога милога. Они немају право на приступ правди, већ се неким уопштеним обавештењима, људима прети исељењем путем полиције. У сваком нормалном систему полиција може да асистира цивилним властима, уколико се испуне одговарајући услови, а не полиција да исељава било кога. Као правник не могу да се начудим докле сеже то системско насиље над Србима, у овом случају над избеглим лицима у Лепосавићу“.

Професор Челић додаје да посебну тежину овом случају даје управо чињеница да су у те станове улагале међународне организације , које су израсле или добијају средстава Уједињених нација.

„Ово је нечувено, избацивати противправно људе из станова које су градиле Уједињене нације. Мислим да овде има простора да се умеша и високи комесар за људска права Уједињених нација и сам УНХЦР. Требало би да реагује и УНМИК. Нисам на жалост забележио њихову реакцију, до дана данашњег“.

Наш саговорник каже да у случају српских избеглица из Лепосавића постоји још једна важна чињеница коју не треба заборавти:

„Све да су ти људи потпуно бесправно у неким објектима, што овде није случај, они имају право на дом . Лица која немају алтернативу за свој животни смештај, за смештај своје породице, имају право на дом. Не можете их исељавати, све и када би се испунили и формални и материјални услови, пре него што им обезбедите адекватан смештај. Дакле, овде се крши читава лепеза људских права, а да нико не реагује“.

Због претње исељавањем реаговала је реаговао је један од представника Српске листе , али овај правни експерт каже да то није довољно.

Такозване косовске власти већ су ушле јавне објекте у Лепосавићу, у „Србијашуме“, Пошту, спортску халу , али овај случај има другачију тежину.

„Ови људи неспорно, без обзира у каквом су својнском статусу те непокретности, станови у којима живе, свакако имају право, како ми правници кажемо, савесне и законите државине. Имају право да бране ту савесну и закониту државину и судским и ван судским путем. Према томе, овде су се апсолутно стекли услови да се њима пружи одговарајућа правна помоћ у том погледу“, каже Челић.

Вербална реакција Србије није довољна

Он додаје да, осим вербалне реакције, за сада, од органа Републике Србије није приметио било какву другу реакцију. Каже да вербална реакција није довољна у овом тренутку.

„Неопходно је да се апсолутно алармирају сва звона на узбуну, јер ово нема краја. Неће се стати са овим, све док постоји албанска већина у општинама на северу Косова и Метохије. До касне јесени ове године, бојим се да ће ствари и даље ескалирати“.

Челић примећује да су кола нагло кренула низбрдо са системским урушавањем људских права Срба на северу Косова и Метохије пре две године, са појављивањем у јавности предлога такозваног Француско – немачког споразума .

„Од тог часа као да су Куртију одрешене руке да чини што год жели са Србима. Овде не само да је реч о отвореној дискриминацији, већ и о апартхејду. Ако већ читав, под знацима навода, цивилизован свет, ћути, мислим да Београд и остатак Србије не смеју да ћуте пред овим. Јер шта преостаје тим људима, осим да голим животима бране своје право на дом“, закључује Челић.