ДНО ДНА: „Отпор“ и Наташа Кандић предложени за Нобелову награду за мир

У трци за овогодишњу Нобелову награду за мир налазе се и два кандидата из Србије – Наташа Кандић, председница Фонда за хуманитарно право, и студентски покрет „Отпор”. Како јављају норвешки медији, кандидате из Србије за овогодишњу најпрестижнију награду у свету предложио је норвешки Институт за истраживање мира (ПРИО), приватна и невладина организација, основана 1959. године од стране групе истраживача из области друштвених наука.

Како се наводи у образложењу Института за истраживање мира, српски Фонд за хуманитарно право, успостављен 1992. године, и њен оснивач Наташа Кандић „годинама су откривали и документовали кршење људских права током ратних сукоба у Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову”. Такође, Институт за истраживање мира сматра да недостатак помирења на Балкану спречава и онемогућава развој и прети миру и стабилности у целом региону.

„Проблеми на Балкану далеко су нам ближи него што се ми тиме бавимо. Уочавамо да расту тензије и конфликти у балканском региону. Нарочито су уочљиви проблеми у вези са екстремизмом и национализмом на Балкану. То је регион на територији Европе на ком се пре 30 година одиграо најстрашнији и најтежи сукоб после Другог светског рата. Тај конфликт може да се понови уколико нисмо обазриви и пажљиви”, изјавио је Хенрик Урдал, директор Института за истраживање мира, образлажући кандидатуру Наташе Кандић.

Други номинован је у Србији раније био познат као студентски покрет „Отпор”, који је одиграо велику улогу у смени Милошевићеве власти. Сада се тај покрет појављује као део организације под именом CANVAS (Center for Applied Nonviolent Action and Strategies – Центар за примењену ненасилну акцију и стратегије), чија је база у Београду. „Они се баве систематским предавањима и обуком активиста у коришћењу ненасилних метода у борби против режима”, кратко је Хенрик Урдал образложио кандидатуру „Отпора” за овогодишњу мировну награду.

Номинација кандидата за најугледнију светску награду званично је трајала до у поноћ 31. јануара ове године. Према правилима, Нобелов институт у Ослу не објављује имена кандидата, а листе су познате тек након 50 година од тренутка номинације. Међутим, предлагачи (професори, народни посланици, теолози, судије међународних судова у Хагу, чланови владе, државници, бивши лауреати…) имају право да јавно објаве и образложе имена својих кандидата.

Поред двоје кандидата из Србије, у овогодишњој трци за Нобелову награду за мир поново су се нашла нека стара и звучна имена са светске политичке сцене која више година покушавају да се оките славним признањем и знатном свотом новца. Ту је већ вечити кандидат, Грета Тунберг, млада шведска активисткиња за борбу против климатских промена и глобалног загревања. Ово је њена четврта узастопна номинација. У стопу је прате Џулијан Асанж, узбуњивач и оснивач „Викиликса”, затим Светска здравствена организација, а шанса да освоји мировну награду поново се указује и највећој војној алијанси – НАТО-у. Поред великог броја разних мировних покрета и организација, дисидената, новинара, политичких активиста, бораца за људска права, ту је и поглавар Римокатоличке цркве папа Фрањa.

Одлуку о додели Нобелове награде за мир доноси почетком октобра петочлани Нобелов комитет у Ослу, изабран од норвешког парламента. Према традицији, награда се додељује на свечаности у градској скупштини 10. децембра и састоји се од дипломе, осамнаестокаратне златне медаље с ликом проналазача и индустријалца Алфреда Нобела и новчаног износа који варира између девет и десет милиона шведских круна.

 

Аутор Радован Павловић