Ђуро Билбија: Победа Русије обезбедиће Србији, Српској и српском народу „Пашићев пакет“

НИКОЛА Пашић је био тврдо уверен да је „наслон на Русију“ не само један од кључних предуслова опстанка Србије, него и њене унутрашње демократије и слободе.

Победа Русије у Украјини и у глобалном одмеравању са Западом поводом Украјине обезбедиће Србији, Републици Српској и српском народу, ако се тако може рећи, „Пашићев пакет“. И више од њега јер они који нас присиљавају на своје „eвроинтеграције“ њима настоје да остваре оно што су Беч, германски блок и Ватикан, уз одобравање и подршку Велике Британије, хтели са навођењем Београда на „наслон на Аустроугарску“, Царинским ратом, окупацијом и анексијом БиХ, потом ултиматумом из 1914-те и дивизијама у два светска рата.

Руска победа је можда недовољна, али битна претпоставка да се Европа деколонизује, односно – ослободи и предоминације Сједињених Држава и америчких вазалних политичких гарнитура у земљама ЕУ које су током три протекле деценије биле дисциплиновани и ревносни суизвођачи и антиевропских и антисрпских пројеката и операција Вашингтона.

Деколонизација Европске уније ће битно олакшати и убрзати деколонизацију српског простора, у тој мери да условни Сатлери, Марфији и Хилови ни у Сарајеву ни у Београду ни у Подгорици више никад неће бити „зверке“ које су годинама били. Лајчаци и Ескобари постаће непотребни и онима који су их на Србе хушкали из Вашингтона и Брисела.

Резултати руске победе постаће важан стуб-носач мултиполарног света који ће променити и глобални оквир за игру и правила игре. У тој мери да Лондон, Берлин, Брисел и Вашингтон неће моћи да српску одбрану Дејтона проглашавају за антидејтонско деловање, да довршавањем разбијања Србије оперу не само 1999-ту, него и ликвидацију Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе. А ни да користе измишљање и подметање „малигног руског утицаја“ за подривање Србије и Српске и прогон Срба као „малих Руса“.

Наш простор је дупла колонија. И евроунијска и америчка. Чвор ће се разрешити кад ЕУ престане да буде колонија новог типа Сједињених Држава и да над нашим простором има моћ колонизатора-протектора.

Али, за то рат поводом Украјине морају изгубити и Вашингтон и Брисел. И Берлин. И Лондон. И Париз.

У Русији су већ схватили да су погрешно рачунали и наивно се надали да ће се моћи интегрисати са Западом са статусом велике државе са сувереним интересима, ако не баш са тежином велике силе, и признају и сами себи да су те рачунице и надања били и контрапродуктивни.

Ако се изузме Република Српска, наш институционални ниво још се није дигао дотле. Можда би и хтео, али не сме, ваљда рачунајући да би ступио на натовско евроинтеграционо поље.

Зоран Ђинђић је у последњој години живота схватио да је погрешио што је долазак на власт платио делом суверенитета земље, да Србија нема пролаз као ни Русија и да му је намењена улога једног од најспореднијих вазала у Европи. Па покушај да се измигољи платио главом.

У Русији су и пре почетка специјалне операције у Украјини схватили да касне јер је у ЕУ метастаза регенерисаног фашизма продрла дубоко. Код нас нико не сме ни да погледа у ту страну.

Унутар Путинових коорината постоји свест да је специјална операција јединствена прилика да практично без икаквих репресија упоришта буде лишена пета колона, а и да се из умова доброг дела нације избаце западноцентризам и оне тековине вестернизације које су четири деценије на невидљивим заставама фигура у руској власти и бизнису које Александар Дугин зове „шестом колоном“.

Ово су километри деколонизације које ћемо тек морати да пређемо, али ће нам тај пут – због унутрашње ситуације и спољних прилика – широко отворити тек руска победа и скидање првих обруча Pax Americana бар са дела Европе.

Нама је до тих километара још далеко. За нас је још актуелно питање које је пре неколико година у Београду, учесницима скупа домаћих атлантиста, поставио тадашњи руски амбасадор Александар Конузин: „Има ли овде Срба?“.

Нама ће бити потребна цела добро осмишљена операција, а сигурно и године и чишћење унутар структура власти, да се суверенизујемо, односно – деколонизујемо у сегменту који је имао у виду Милорад Додик када је пре неки дан рекао да иза манипулација реалним незадовољством у народу и „гнусних злоупотреба трагедија“ стоје агенти британске обавештајне службе и упозорио да то „неће престати док се не уништи страни обавештајни епицентар у Београду“.

Алија Изетбеговић је својим највећим достигнућем сматрао реисламизацију босанских муслимана. Нама за деколонизацију треба и ресрбизација Срба која мора захватити и дубоко и нашироко. И бити темпирана на деценије и настављена и кад прођемо прве километре деколонизације.

Западне елите конфискацијама актива руске компрадорске и добрим делом русофобске класе и санкцијама каквих у светској историји није било – не хотећи, наравно – помажу Русији да национализује остатак своје културне и бизнис-елите. Њихове интересе и поимање сопствене земље и света.

И ови километри деколонизације су тек пред нама.

За Русе специјална операција, како оцењује њихов мудри спољнополитички експерт Сергеј Караганов, решава још један изузетно важан задатак – припрема Русију и њено друштво за две деценије живота у условима урушавања америчке хегемоније и симбиозе ЕУ и НАТО. Са неизбежним светским геополитичким и геоекономским земљотресом и низом конфликата.

Караганов је својим сународницима поручио да ће њиховој земљи за те две деценије бити потребни – нови систем врености, делимична смена елите и „заједничко служење Отаџбини“.

Надам се да ће ова трибина макар мало осветлити километре који су пред нама.

Да ће бар некима бити јасније да је Руски свет битан предуслов успоставе Српског света, чак и у трансграничним условима.

А и да деколонизација са Бриксом који је пред пробијањем свог „звучног зида“, а нарочито после Украјине, неће бити враћање на ситуацију пре заоштравања између Русије и Запада и пре Путинове специјалне операције. Да неће бити сводива на седење на две столице са НАТО усред кључних војних здања Србије.

(Трибина је одржана 8. јуна у Прес-центру УНС уз подршку Представништва РС у Србији, а г. Билбија је говорио на тему „Деколонизација и Европе и Балкана“)