Професор на Машинском факултету Ђорђе Чантрак гостујући у Новом дану Н1, наводи да не види како држава може да опстане без испуњења студентских захтева.
Ђорђе Чантрак: Питање испуњења студентских захтева је питање опстанка државе
Питање опстанка државе је у ствари питање испуњења студентских захтева, каже професор на Машинском факултету Ђорђе Чантрак. Он додаје да се нада изборима што пре, како би се нормализовала ситуација у друштву, због чега истиче да је јако битно да председник, који у овом случају јесте овлашћена и надлежна особа, распише изборе како би се смањиле тензије у друштву.
“Они (студенти) траже у ствари једну правну државу. Да ли може држава да опстане, а да није правна? То је немогуће. Значи, по мени, питање опстанка државе је у ствари питање испуњења студентских захтева. Ако погледамо и видимо она четири захтева, које су свима јасни од почетка, па онда дорада са два захтева, које су догађаји неминовно додали, и седми захтев који је круна тога, пошто су студенти видели да ова власт, односно режим, не жели да испуни ове њихове праведне захтеве, су једина могућа опција”, наводи он.
Додаје да се и студенти и професори надају изборима што пре како би се нормализовала ситуација у друштву, као и ситуација са наставом.
“Све ово што се дешава са наставом, а да не имамо изборе, је у ствари крпљење једно. Значи, мука, да кажемо, како да то радимо заједно са њима у ишчекивању избора. И зато је јако битно да председник, који у овом случају јесте овлашћена и надлежна особа, распише те изборе како би се смањиле тензије у друштву. Погледајте само из разних крајева Србије, да кажемо, упућивање лепих речи, и молиби председнику – распишите изборе. Оно што је, да кажемо, што је у корену тих студентских захтева, је у ствари жеља за правдом и ништа друго. И то је оно што ће, надам се, крунисати на крају победом на изборима”, каже професор Машинског факултета.
Додаје да смо у последње време били сведоци да се припадници академске заједнице на различите начине таргетирају али да их то није пољулало у заједничкој борби са студентима за праведније друштво и државу.
“Нажалост, председник државе излази са тим веома често. Говоре да професори не раде ништа, да смо ми нерадници, да ћемо добити кромпире и тако даље. Ми јесмо стварно од државе добили те кромпире. Али нас то није пољуљало у једној заједничкој борби са студентима за једно праведније друштво и праведнију државу. Ми као професори стојимо уз наше студенте. Невероватно је да се наша деца налазе у тој ситуацији. Да они морају својим животима и боравком у затворима, марицама итд. да бране у државу. Они бране државу и успостављају државу. То је невероватно. Знате, стајао сам са њима, рецимо, на протесту испред Генералштаба. Зар је могуће да ми од наше државе бранимо Генералштаб? Па ја не знам да се то дешавало негде у свету, да грађани бране зграду где се налази врх војске од саме државе.”, каже професор.
Чантрак подсећа и да је један од студентских захтева био да се истражи употреба звучног топа на протесту 15. марта, те да је у разговору са ректором, још крајем априла, предложено формирање комисије која би се тиме бавила.
“У њој би учествовали представници Машинског факултета, Математичког факултета, Института за физику и Физичког факултета, као и Медицинског факултета. И још увек та комисија није формирана. Надамо се да ће сад у овом периоду ректор да формира ту комисију где бисмо изашли са неким резултатима наших истраживања теоријских. Тако да, да хоћу вам кажем, постоји интеракција у тој научној заједници и не осећамо се пријатно кад се припадници академске заједнице на овај начин таргетирају, а били смо сведоци много тога у последње време”, објашњава он.
Осврћући се на свој јучерашњи говор на трибини испред Правног факултета у којем је говорио о полицији и њиховом односу према студентима, Чантрак каже да још увек немају објашњења ко су четворица људи који су покушали да са Машинског факултета узму сада већ чувени транспарент “машинци против машинерије”, упркос томе што је полиција извршила увиђај.
Наводи и да је приметио да људи који су на студентским протестима присутни у полицијским униформама не знају да се понашају као униформисана лица.
“Присустовао сам лично на протестима, што испред факултета, што је на раскрсницама. Необично је, да кажемо, да ти људи који се налазе у цивилу, прате шта се дешава и у цивилу прилазе студентима и грађанима који, да кажемо, протестују. Онда се у цивилним аутомобилима ти људи одводе, некад се легитимишу, некад не. Необично је да униформисана, назовимо, полиција. Морам да направим једну дигресију, Машински факултет иначе има увек добру сарадњу са Војном академијом и Полицијском академијом и знамо како функционишу ти људи, како изгледа један униформисан вешт човек у оквиру тога. Када посматрате са стране ове људе, мој први утисак је да не знају ни пендрек како да носе, не знају да поставе ни пиштољ и тако даље. Они су сакривени иза тих маски, не делује да су то обучени људи и да су прошли обуке везано за оно што подразумева једна полицијска обука или војна обука, јер знате да данас не морате чак да прођете ни војну обуку, данас не морају људи да иду у војску. Значи, делује да чак нису ни војску завршили. Ето, то тако делује. Тако да остављамо све под велом сумње и ове наше младе људе држимо у овако једној ситуацији је доста тешко. А имамо осећај дужности ми као наставници да ту децу, наше студенте, стварно треба да заштитимо. И заиста се налазимо у једном јако незгодном положају”, каже саговорник Н1.
pokretzaodbranukosovaimetohije.rs
