Динко, остав! Зашто је блокиран Филозофски факултет у Новом Саду?

Студенти Новосадског универзитета, уз повике „Динко, одлази“ и транспаренте „Динко, остав“, позвали су поново данас на одговорност професора Динка Грухоњића, због чијег говора мржње Филозофски факултет на коме је он ванредни професор, још није реаговао.

Врата на згради факултета су закатанчена, а како су академци најавили, блокада ће трајати даноноћно, док год се ова установа не огласи и санкционише Грухоњића. Испред улаза на Филозофски факултет, где се окупило стотинак студената, транспаренти „Академска заједница треба да те се стиди – тог човека крај себе да види“ и „Положићемо и овај испит“.

Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду говор мржње је оћутао, али блокаду је коментарисао. У њиховом саопштењу тврди се да су медија сазнали да Студентски парламент Универзитета у Новом Саду позива на блокаду Факултета као једног од чланова Универзитета, чиме „потенцијално угрожава безбедност студената и њихово право на образовање, као и безбедност запослених на Факултету и њихово право на рад“.

„Очекујемо да Универзитет у Новом Саду преузме одговорност за последице поступања Студентског парламента као органа Универзитета у Новом Саду и да обезбеди несметан рад Филозофског факултета, а надлежни органи да предузму одговарајуће мере ради заштите права и безбедности студената и запослених на Филозофском факултету“, наводи се у саопштењу Деканата.

С овог факултета, међутим, никако да преузму одговорност за изјаве и поступке свог запосленог.

Недавно је, наиме, академску заједницу узнемирио снимак на коме се Грухоњић чује како каже да има лепо име „попут Динка Шакића“, усташког злочинца и заповедника логора Јасеновац и Стара Градишка, у коме су страдале стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома.

„Мени је благо речено изненађујуће ћутање факултета који има свој етички одбор, али и Универзитета који има етички одбор. Не позивам их ја да казне Грухоњића, већ да покрену поступак због индиција и сумње да је ово крајње и елементарно недостојно понашање за некога ко ради у академској заједници. Има овде и више од индиција, али ето да не прејудицирамо одлуку, нека они покрену поступак, па нека кажу да нема основа. Али они га и не покрећу, они су већ пресудили да је Динко Грухоњић у праву“, истиче професор Бранислав Ристивојевић, некадашњи декан новосадског Правног факултета.

Ристивојевић је, иначе, раније смењен са места декана тог факултета, само зато што је сарађивао са амбасадом Русије и студенте, на њихову жељу, слао да се информишу о стипендијама Руске Федерације.

Јер, то је спорно, али Грухоњићеве изјаве нису?

„Што тај поступак пред етичким одбором не покрене ректор, кад неће декан? За овакве бљувотине које Грухоњић говори, Правни факултет је својевремено интервенисао код Грухоњићевог именовања у звање професора, кад сам ја био декан. Ми смо тада скупили његов ранији говор мржње о људима кратких ногу и ниског чела из Бањалуке, али и да је Србија болесно друштво, однели на Сенат и рекли да је он недостојнан за избор у звање на Универзитету. Већина није смела да се придружи, због његових веза“, истиче Ристивојевић.

Студенти, међутим, неће да ћуте и одлучни су да Грухоњић овај пут, пред академском заједницом положи рачуне за све увреде које је изрекао.

Шта је лепо код Динка Шакића?

„Професоре, шта је вама лепо код Динка Шакића? То што је клао и убијао, мајкама утробе отварао, децу убијао и затим враћао исту ту децу мртву у утробе, а онда зашивао стомаке жртвама. За вас је то лепо?“, упитао је студент проректор Дамјан Вукањац, данас током блокаде факултета.

Незадовољни студенти прокоментарисали су и тврдње да је спорни снимак монтиран, те да је Грухоњићева изјава извучена из контекста.

„Ако је ово монтирано шта ћемо са текстовима на вашем порталу“, упитали су студенти професора, који је иначе заменик главног и одговорног уредника „Портала аутономне Војводине Аутономија“ и главни уредник „Војвођанског истаживачко-аналитичког центра“ (ВОИЦЕ).

Изјава о Динку Шакићу није, међутим, једино што иде на терет, али очигледно не и на савест Грухоњићу, тако да су академци, окупљени испред зграде факултета, понављали шта је све говорио човек који је на факултету запослен да им предаје знање.

„Да ли студент из РС треба да се плаши кад излази код вас на испит? Да ли је то та демократија и слобода говора за коју се залажете. Ја вас опет позивам на одговорност. Ви можете професоре да будете врхунски научник, и то ми као студенти вама не можемо да споримо, али сте нула од човека и нећемо вам дозволити да распирујете мржњу и нећемо вам дозволити да етикетирате студенте“, рекао је Вукањац, подсећајући на Грухоњићеве изјаве о Републици Српској.

Иначе, Грухоњић је прошле године, током протеста дела опозиције поручио да је Република Српска геноцидна творевина. Што се Војводине тиче, она је „ни крива ни дужна, остала са Србијом“.

Професор Ристивојевић истиче због свега тога да је Грухоњић „обер-говорник мржње“ .

„Он одавно лупета и износи толико глупости и све то му је пролазило, а нико није реаговао па се опустио. Сада се залетео и упоредио себе са управником концертрационг логора Јасеновац. Замислите да и Израелу неко себе упореди са управником Аушвица?“, запрепашћен је Ристивојевић.

Нема веће увреде за Србе којих је у логорима НДХ страдало око 700.000 него да неко, притом још и неко задужен за образовање омладине, изађе и упореди себе са управником концентрационог логора.

„То је толико неукусно да је невероватно. Тако нешто човека у свакој професији чини недостојним, а камо ли неког ко ради на Универзитету. При свему томе, он тврди да је Војвођанин, коме сметају људи из Бањалуке. А он је дошао из Бањалуке. Да смо ми на њега применили те стандарде које он примењује на људе који долазе, да ли бисмо њега отерали? Уз то, један Војвођанин никад тако нешто не би рекао, јер нема куће у Срему која није оставила кости у Јасеновцу“, истиче Бранислав Ристивојевић.

Док студенти покушавају да изврше притисак на управу факултета да санкционише Грухоњићев говор мржње, и они су, истовремено, изложени озбиљним притисцима. Упркос томе што је Студентски парламент већином гласова осудио „срамно понашање Динка Грухоњића и затражио од Етичке комисије да његов говор прогласи говором мржње“, медији попут Радија Слободна Европа тврде да иза протеста стоје десничарске групе, али и, ни мање ни више – „руска рука“.

Грухоњић се прогласио за жртву, а заштиту је затражио од Запада. Холандска амбасада недавно је тако известила да им се Грухоњић пожалио на недавне претње које је добио, а у објави амбасаде назначено је да је дружина заједно „са“ Норвешком и Немачком.

Остаје нејасно какав је руски утицај у Грухоњићевом избору изјава, будући да руску „кривицу“ овај медиј објашњава само чињеницом да се вести о студентским протестима, као и изјаве овог новинара деле на проруским телеграм каналима.