Димчевски: Књига “Крвава граница” да се не забораве хероји

Извор: Косово онлајн

Државна граница је симбол почетка и краја једне државе у међународној заједници. То је линија додира са суедним државама и народима. Повреда државне границе јесте почетак напада на једну суверену државу, њену слободу и част, пише у уводу књиге “Крвава граница”, коју потписује потпуковник у пензији Драгутин Димчевски, заменик команданта 53. граничног батаљона, учесник битке на Кошарама где је 1999. заустављена копнена агресија на СР Југославију из правца Албаније.

Књига је заснована на изводима радне бележнице Димчевског из 1998. и 1999. писана сећања бораца (војника и старешина), документи 53. граничног батаљона и књиге “Јунаци отаџбине”. Димчевски је током покушаја копнене агресије провео 67 дана у рову заједно са својим војницима (од 9. априла до 14. јуна), након чега је прекомандован на место команданта 57. граничног батаљона у Прешеву.

Његово дело које оживљава подвиге и јунашта војника, пре свега припадника 53. граничног батаљона,  промовисана је на Сајму књига у Беогаду, а поред њега говорили су и професор др Митар Ковач, генерал мајор у пензији и Саша Радојевић, заставник прве класе, један од учесника борби на граници.

Потресна сведочанства из прве руке никога нису оставили равнодушним, а сам Димчевски наводи да је за њега и припаднике 53. граничног батаљона рат практично почео још 1998. године.

“Књига је посвећана свим борцима, успомена на пале саборце, да се тачно зна ко је био на Кошарама и када. Командант одбране био је генерал Лазаревић, не знам зашто неки други покушавају да се “прикључе”, зашто се стиде својих реиона, нема потребе. Тај део границе према Албанији још од формирања, деценијама уназад, увек је био немиран и нестабилан. На том потезу увек су гинули и мучки убијани наши војници и старешине граничари, о чему сведоче имена караула, које су по њима добиле назив. Годинама након битке ретко се причало о Кошарама, а ова књига је требало би да остане као успомена на све оне који су бранили своју отаџбину”, рекао је Димчевски.

Саша Радојевић, сада застабник прве класе, који је такође провео 67 дана у рову на Кошарама, о Димчевском има само речи хвале

“Имали смо у њему очинску фигуру. И на почетку када је морал пао, он је био ту да својим присуством подигне борбени морал, али и сачува све нас у бици која је тек почињала. Јако је важно да одржимо сећање на оно што се дешавало током 1999. али и 1998. године. Ми нисмо само бранили и одбранили нашу земљу већ и међународно право” рекао је Радојевић.

Професор др Митар Ковач, који је био и рецензент књиге, рекао је да је годинама уназад наговарао Димчевског да напише књигу.

“Срећан сам што је Драгутин Димчевски смогао снаге да сећања, информације, записе и слике из ових тешких бојева пренесе на папир”, рекао је Ковач.

Битка на Кошарама је почела 9. априла 1999. године, кад је почела копнена агресија у садејству НАТО снага, Војске Албаније и ОВК и трајала је до 14. јуна исте године. У бици на Кошарама погинуло је 108 припадника Војске Југославије.

Снаге Војске Југославије у бици на Кошарама 1999. године чинили су делови 125. моторизоване бригаде, 53. гранични батаљон, војна полиција из Београдског и Крагујевачког корпуса, делови 63. падобранске и 72. специјалне бригаде и добровољци из земље и иностранства.

(Косово онлајн, 30. 10. 2022)

pokretzaodbranukosovaimetohije.rs
?>