ДИКОВИЋ: Хеликоптер није требало да лети без мог знања!

До спасилачке акције хеликоптера „Ми-17“, који је пао код Сурчина, није требало да дође без мог знања. Намера да се спасе беба била је неспорно исправна. Изузетно поштујем пилотски позив и сигурно бих послушао струку.

Овако начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, месец дана од трагедије у којој је живот изгубило седам особа, оцењује несрећан сплет пропуста који су довели до пада хеликоптера. Он каже да му смрт посаде и бебе и данас подједнако тешко падају и да због тога осећа личну одговорност. Колико је ко одговоран, истиче – утврдиће надлежни органи.

– Униформу носим од 14. године. На свакој од многих дужности које сам обављао увек сам осећао одговорност, не само за своје, него и за поступке потчињених. Није то кривична, материјална, нити морална одговорност. То је одговорност команданта за своју јединицу и стање у њој. Не очекујем да свако то разуме, али сигуран сам да ће они који схватају војску разумети и одговорност коју осећам.

* Како, као старешина, оцењујете припрему и извршење задатка на који је кобне вечери кренуо хеликоптер „Ми-17“?

– Две комисије су о томе рекле своје мишљење. Оно је јавности добро познато.

* Да ли је пракса да овакве акције наређује министар одбране, посебно без сагласности начелника Генералштаба и команданта РВ?

– Иницирање задатка може да потекне са различитих нивоа, а старешине Војске су дужне да поштују ланац командовања.

* Комисија за испитивање узрока пада летелице указала је на елементе одговорности четворице генерала и пуковника. Да ли је, мимо Тужилаштва, покренут војни поступак за утврђивање кривице?

– Покренути су дисциплински извиђаји. О одговорности поменутих особа не бих говорио пре оних који су за то надлежни. Немам права на то.

* Избор места слетања показао се као кључни за трагичан исход. Ко је одлучио да хеликоптер слети на аеродром „Никола Тесла“?

– Судећи према извештају Комисије за основно испитивање удеса хеликоптера, била је то контрола лета. Да ли им је неко то сугерисао или наметнуо, не знам. То би требало да покаже истрага коју не спроводи Војска.

* Да ли је несрећа утицала на ваше односе са министром одбране Гашићем и командантом авијације?

– То су приче без основа. Са министром Гашићем сам у коректним односима, и сарађујемо по свим питањима. Са генералом Живаком, такође, имам коректан професионалан однос. Ми смо дугогодишњи сарадници и нема речи о личним сукобима.

* Какав је морал летачког кадра? Наводно је било и тихог бојкота…

– Удес хеликоптера је велики ударац за Војску, посебно за 204. ваздухопловну бригаду. Неколико пута сам обишао ту јединицу и разговарао са командантима ескадрила, пилотима, летачима, механичарима… Нема места оценама да је ситуација хаотична и да пилоти одбијају да лете. Стање у Војсци је стабилно, а њени припадници редовно извршавају своје задатке. Пилоти су небројено пута доказали да су одани позиву, Војсци и држави.

* Војска Србије биће на прослави Дана победе у Москви. Зашто је важно да наши војници корачају Црвеним тргом?

– Реч је о значајном догађају, јер је Србија дала значајан допринос победи над фашизмом и негује антифашистичке традиције савремене Европе. Представљаће нас 72 гардиста и по један припадник Копнене војске, РВ и ПВО и Команде за обуку, на челу са командантом Гардијског батаљона, потпуковником Владимиром Вукајловићем.

* Србија је недавно потписала ИПАП програм са НАТО, што је, наравно, политичка одлука. Шта овај акт значи за Војску?

– Усвајањем ИПАП-а Србија није одустала од војне неутралности, него је само унапредила сарадњу са НАТО, у оквирима „Партнерства за мир“. Развијаћемо своје способности за учешће у мултинационалним операцијама, као и извршавање задатака помоћи народу. Биће нам корисно унапређење сарадње у супротстављању новим изазовима безбедности – тероризму, сајбер угрожавању и илегалним миграцијама.

ДВЕ ВЕЖБЕ СА РУСИМА

* Војна сарадња са Русијом под посебном је лупом међународне јавности. Шта она подразумева у овој години?

– На основу учешћа на тенковском биатлону у Русији 2014, изградили смо свој полигон за обуку тенковских посада на стрелишту „Међа“. Са Русима смо имали и вежбу „Срем 2014“, на којој смо проверили обученост наших снага намењених за противтерористичку борбу. За ову годину планирали смо две заједничке вежбе, а корист ће се огледати у провери и унапређењу оспособљености појединаца и јединица.

Тагови: Војни хеликоптер, Љубиша Диковић, Ми-17, Сурчин