Диана Шошоака: Косово је Србија, то одзвања у срцу сваког Румуна

Диана Шошоака је румунска сенаторка и лидер странке „СОС Румунија”. Популарност је стекла због смелости да говори на теме које нису популарне међу фаворизованим румунским странкама. Њена странка важи за националну, конзервативну, десно-популистичку и евроскептичну, у мејнстрим медијима је често називају и „радикалном”. Диана Шошоака захтева повлачење Румуније из ЕУ и веома је критична према НАТО алијанси. Интервју је рађен писменим путем. 

***

Румуни су још једном исказали своју подршку српском народу у борби за очување Косова и Метохије, током фудбалског меча против тзв. Косова. Да ли је разлог могући сепаратизам Мађара у Румунији или је реч о симпатијама румунског народа према Србима?
– Румунско поштовање Србије је истинско и дубоко, а храброст и поноситост Срба су извор надахнућа Румунима, као што је, на пример, то био и став Новака Ђоковића током „пландемије”, када је одбијао услове које су западњаци наметали за учешће на турнирима. Истина је да се, у исто време, идентичан план – који је употребљен против Србије да се ослаби путем косовског сепаратизма – испробава и у Трансилванији од неких мађарских политичара, и ово чини нас, Румуне, још осетљивијим на покушаје дестабилизације које западне силе изводе на Балкану.

Међутим, чак и да нема сличности са Трансилванијом, Румунија би подржавала српски територијални интегритет и био би јој близак српски дух независности и суверености, пошто их сматра вредностима без премца. За Румуне, Косово јесте Србија, стога порука који су исказали румунски навијачи на утакмици Румунија-Косово одзвања у срцима свих Румуна, а и ја сам изрекла исту ствар у политичком говору у румунској Скупштини, као и у свим интервјуима и јавним изјавама о овој теми.

Ваша земља дели границу са Украјином, у којој се већ дуго води велики рат. Како се то дражава на Румунију?
– Рат у Украјини је на нас утицао економски превасходно путем украјинског жита које је румунске фармере довело до ивице банкрота. Друго, румунски трошкови подршке Украјини су огромни: новац за украјинске избеглице, новац за оружје које Украјинци користе и новац за стране војнике стациониране у Румунији који нас наводно штите, што, када се сабере – долазимо до суме од неколико стотина милиона евра које Румунија губи због суседне државе која прогони румунску мањину и има непријатељски став према Румунији. Поред тога, делта Дунава је погођена тиме што је Украјина забранила радове на каналу Бастрој.

Суштина је да, упркос огромној цени коју као држава плаћамо за Украјину – Кијев тлачи етничке Румуне у Украјини и затвара њихове школе и цркве, практично им ускраћујући право на постојање. Као реакцију на ово ненормално понашање Украјине према Румунији, протестовала сам 10. октобра против говора председника Зеленског у румунској скупштини, и он је толико био уплашен мојим протестом да је одустао од обраћања Скупштини.

Међународна штампа је касније забележила да сам ја једини политичар на свету који је зауставио Зеленског и да сам осветила цео свет којем је досадио председник-просјак, који верује да све земље њему лично дугују, док он све исмева. Али након што смо осрамотили Зеленског широм света и што смо га у румунској Скупштини ставили на право место, појавили су се гласови у Украјини који траже да кијевске власти поштују права мањина у својој земљи зато што би Диана Шошоака могла да победи на изборима у Румунији, а Украјини је потребан њен сусед.

Такође, због моје интервенције против Зеленског за поштовање румунске мањине у Украјини, премијер Марсел Чолаку је отпутовао у Кијев у среду, 18. октобра, како би испословао права за Румуне у Украјини и како би се истакло непризнавање постојања „молдавског” језика – што су теме на које скренула пажњу Зеленском кроз отворено писмо украјинским властима 10. октобра, али такође и у скупштинском холу, док је Зеленски покушавао да брже-боље побегне од мене.

Румунија је већ дуго година чланица Европске уније. Србији се такође, наводно, нуди чланство у тој организацији. Да ли је чланство у ЕУ поправило животни стандард румунских грађана?
– Румунија је све сиромашнија, а животни трошкови постају све виши услед диктата ЕУ који ограничава румунску производњу, па смо присиљени да увозимо – што уништава послове у Румунији, па Румуни иду да раде на Запад, а нама заузврат доводе азијске раднике. Они нам, такође, забрањују да тргујемо са Русијом и Кином, стварајући од нас колонију без владавине права и било какве перспективе. Румунији данас није дозвољено да уради било шта у сопственом интересу, ни на економском, ни на дипломатском пољу. Кад се нареди да Зеленском дамо новац – власти у Букурешту то ураде. Кад се нареди да увозимо украјинско жито и да уништимо сопствене фармере –  они то ураде. Антинародна власт ће прихватити сваку одлуку против сопственог народа само да би задовољила Европску унију.

Дакле, ако сам вас добро разумео, сматрате да чланство у Европској унији негативно утиче на економску ситуацију у вашој земљи?
– Куповна моћ становништва је толико мала у поређењу са стално растућим ценама, да обичан Румун више не може себи да обезбеди ни пристојну храну. Расте пореско оптерећење, захваљујући политичким одлукама које је наметнуо Брисел и ропским прихватањем истих од стране румунске владе, тако да не знам како ће Румуни прегрмети зиму. А нема никаквих назнака побољшања, зато што је јефтинија и квалитетнија румунска производња банкротирала. Румунија живи од лошег и скупог увоза, задужујући се по све већој цени.

Ситуација се не може побољшати зато што је Румунију Брисел обавезао да даје новац за интересе других. Милиони евра су бачени на вакцине, пошто је то у преговорима договорила Урсула фон дер Лајен, а вакцине су на крају бачене у канту за смеће – што је ипак боље него да трују наше становништво. Милиони евра су бачени како би Зеленски задовољио своју жељу за ратом, на стране трупе у Румунији, на превазиђено наоружање и тако даље. У исто време, румунске компаније се уназађују како би њихово место заузеле мултинационалне корпорације, док Румуни напуштају земљу како би радили на Западу, а земља се беспрекидно задужује.

Једино решење, под овим условима, јесте да „СОС Румунија” победи на изборима у Румунији 2024. године и да ресуверенизује румунску економију и државу у целини. Верујем да је ово решење не само за Румунију, него за све државе.

Каква је демографска ситуација?
– Ситуација је толико озбиљна да се више румунске деце рађа у дијаспори него у отаџбини! То је проистекло из чињенице да трећина становништва земље ради на Западу, и да је у земљи демографски раст негативан током више година. У међувремену, насељавамо се Азијатима, тако да уколико наставимо у том правцу – Румунија више неће бити насељена Румунима, него Непалцима, Шриланчанима и другим људима пореклом не само из Азије, него из свих делова света.

 

Интервју водио Александар Вујовић за Нови Стандард

Превео Милош М. Милојевић/Нови Стандард