Детаљи ће бити познати: Русија открива све последице бомбардовања СРЈ осиромашеним уранијумом

Руска Агенција за питања Заједнице Независних Држава, сународника у расејању и међународну друштвену сарадњу „Россотрудничество“ планира велики научни рад о последицама бомбардовања Југославије 1999. године, рекао је руководилац агенције Евгеније Примаков.

„Не бих да откривам све детаље. Али у питању је научни рад о рату у којем је коришћена муниција и бомбе са осиромашеним уранијумом, гађана су индустријска и хемијска предузећа“, објаснио је Примаков.

У оквиру научног рада ће бити истражено какав је демографски ефекат бомбардовање осиромашеним уранијумом имало по екологију, медицину и здравствену заштиту, прецизирао је и додао да информација о томе мора да буде систематизована, јер је важна не само за Србе, већ за све Европљане.

Руски дом у Београду се с времена на време суочава са такозваним „кампањама клевете“, указао је шеф „Россотрудничества“.

„Руски дом регрутује најталентованије студенте и шаље их у Русију да раде за обавештајне службе“, навео је један од таквих примера.

Међутим, после хистеричних и клеветничких кампања, као по правилу, интерес према Руском дому расте, долази више студената, више полазника курсева руског језика.

„Хвала Богу. Нека се тако настави. Помало иронично смо сигурни да што више изазивамо хистерију западних медија и њихових агената у Србији, то наш рад више напредује“, нашалио се Примаков.

Руски дом у Београду није мека моћ Русије, већ њена хуманитарна политика, казао је Примаков и објаснио да је хуманитарна политика мање користољубива од меке моћи, која увек има конкретну корист.

„Руски дом у Београду је један од наших бољих културних центара који веома успешно ради. За њега знају сви Срби, цео Београд. Тамо се организује велики број догађаја, постоји школа, курс руског језика, организују се концерти. Имају прелепу салу, сјајан клавир“, указао је.

Подсетио је да је Руски дом недавно славио 90 година постојања. „Отворен је још у време беле емиграције. Бели су га основали, не СССР. Тек после Другог светског рата га је совјетска власт преузела. Сада смо му вратили назив Николаја II како се и раније називао“, казао је.

Рад „Россотрудничества“ у ЕУ је умногоме ограничен, али то има највише негативног утицаја по европско друштво, казао је Примаков.

„Тужни смо због тога, јер сматрамо да европско друштво само себе осиромашује, лишава себе блага велике руске културе, науке, образовања“, казао је.

Објаснио је да су културни центри у ЕУ су одвојени од „Россотрудничества“, да су у питању институције које функционишу на основу међувладиних споразума, склопљених између совјетске или руске владе и владе неке конкретне државе.

Понекад су ти културни центри конкретна одељења за културу при амбасадама Руске Федерације, а није изузетак ни Руски центар науке и културе, тј. Руски дом у Берлину, који, према његовим речима, не функционише по вољи „Россострудничества“, већ као резултат међувладиног споразума Немачке и Русије.

„Ако немачке власти ограничавају његов рад, најпре угрожавају међународни документ и међународни споразум. Колико нам то дозвољава да судимо Министраству спољних послова и другим органима власти Немачке, то је већ посао за ваше читаоце“, оградио се.

Расте раскол у западном друштву, казао је Примаков одговарајући на питање везано за нападе и вандалске акције против руских домова у разним земљама Европе.

„Постоје људи који сада више желе да уче руски језик него раније. Примећујемо да расте интересовање за учење руског језика“, казао је Примаков, коментаришући расположење обичног народа ЕУ.

Постоје и људи који оно што се дешава у западним земљама доживљавају као лудило и желе да побегну у Русију као на неки брод исправности, разума и спокоја, како би им деца расла у нормалним околностима учени разумним вредностима, нагласио је.

„Не могу да кажем да је таквих на хиљаде, њих је за сада на десетине, али примећујемо да се тај број повећава“, казао је Примаков.

„А ако говоримо колико је људи који то желе, њих има на хиљаде“, нагласио је и предложио да Русија прилагоди своју „бирократску машину“ за такве изазове.

„Имамо, нажалост, на чему да радимо како бисмо смањили бирократију. Мислим да треба да постанемо копно нормалности, на енглеском ‘сејф хејвен’, за све људе који желе да започну нов и нормалан живот овде у Русији“, казао је за РТ Балкан.