Карте су измешане, а мандатар за састав владе Милош Вучевић извукао је „из рукава“ и неке штихове којима се многи нису надали. На његовој листи сарадника, односно будућих министара, нашли су се и Александар Вулин и Ненад Поповић, политичари који су на једном другом списку – „црној листи америчких санкција“, и то обојица због својих „руских веза“.
Вулин, некадашњи шеф БИА који је крајем године поднео оставку на ту функцију, тврдећи да САД и ЕУ траже његову „главу као предуслов за неувођење санкција Србији“, враћа се у власт у великом стилу – и то као нови потпредседник Владе Србије.
Будући да је недавно упозорио како у окружењу председника Вучића има људи који раде за ЦИА, управо по његовом будућем деловању и понашању моћи ћемо да закључимо да ли се влада у новом мандату „обрачунала“ са тим убаченим елементима.
У сваком случају, утисак је да се Вучић, који је према Вулиновим речима итекако свестан сарадника који му не мисле добро, потрудио да избалансира ситуацију, додајући у њу „проруску“ контратежу, у виду не само Вулина, већ и проруски орјентисаног Ненада Поповића који је поново постао министар без портфеља.
Занимљива рокада је направљена и тако што се Вулинов претходник у Безбедносно-информативној агенцији, Братислав Гашић, са функције министра унутрашњих послова, где га убудуће наслеђује досадашњи шеф српске дипломатије Ивица Дачић, враћа на своје некадашње радно место – на чело министарства одбране.
„Воља владајуће странке, односно председника Вучића, била је да ротира Гашића са место министра полиције, на место министра војске, али и да врати Вулина, што је, уз повратак Ненада Поповића, симболична порука да су отворени канали комуникације према Москви, посебно имајући у виду перцепцију Вулина као једног од људи који су привржени сарадњи са Русијом“, каже за РТ Балкан политички аналитичар Дејан Вук Станковић. Он додаје да је и увођење Милице Ђурђевић Стаменковски (министарство за бригу о породици и демографији) у владу, такође симболична порука да ова влада иде „удесно“.
Наш саговорник примећује да није занемарен ни европски контекст владе, јер је задржано министарство за европске интеграције, које, како уверава, „не значи много имајући у виду да ЕУ нема амбицију да се шири“.
„Марко Ђурић који ће бити на месту министра спољних послова је човек који је добио званичну похвалу Кристофера Хила, што је порука да нису укинуте могућности сарадње са Америком у мери у којој је то могуће. Дакле, наставља се и досадашња политика, с тим што ми се чини да у овој влади преовладава ‘источна’ опција“, уверава наш саговорник.
Тешко је, каже он, и очекивати „еврофилску“ владу, с обзиром на тренутну ситуацију у којој европске силе директно раде против интереса Србије, како припремајући резолуцију о Сребреници, тако и помажући и подстичући улазак „Косова“ у Савет Европе.
Мало је зато вероватно да ће се из овакве владе изродити неки нови Раде Баста или Зорана Михајловић са својим агресивним заступањем проевропске и антируске политике. Већа је шанса, каже Вук Станковић, да се такви министри појаве на супротном спектру – русофилском.
„Ова влада је деснија и чињеница да је источнија него претходне, али је оставила могућност комуникације са ЕУ у некој мери, и са САД у већој мери, јер, чини ми се да је политичка позиција Марка Ђурића политички јача него позиција Тање Мишчевић, па ми то делује као решење припремљено у ишчекивању Трампове победе“, закључује Дејан Вук Станковић.
Прозападно, али не и пробриселски
Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу, види будућу владу као „прозападну, али не пробриселску“.
„Кажем да је то прозападна влада – јер ми имамо добре пријатеље у Француској, Мађарској, Словачкој, Шпанији и не можемо бити антизападни. Али, с друге стране, знамо да су наши највећи пријатељи Русија, и сада све више годинама и Кина“, оцењује наш саговорник.
Гашић је, како додаје, остао на веома битном месту, будући да је министарство одбране висока позиција у коју се последњих година све више улаже. Враћање Вулина у владу био је храбар избор, али је, према мишљењу Деђанског, Вулин функцију заслужио захваљујући својој борби за интересе Србије.
„Ова влада ће има избалансиран став, што је важно за Србију, тако да очекујем да наставимо на досадашњи начин – да идемо тим европским путем иако вероватно никад нећемо успети да стигнемо у ЕУ, а с друге стране да не уводимо санкције Русији и покажемо јој да ценимо руско пријатељство. Надам се да ће Русија то умети да цени, и као и до сада помоћи у одбрани српских националних интереса, а и да не говоримо о економији. Немамо додуше пуно руских инвестиција, али очекујем да ћемо добити најјефтинији гас на свету“, уверава Деђански.