ДЕЈТОН, КУМАНОВО, ПРЕСПАНСКО ЈЕЗЕРО… Шта Американци сад „кувају“ у Белој кући – за Косово

На Балкану влада мишљење – кад се Американци „умешају“ или издиктирају решење, тад дође до „договора”. После Дејтона, Кумановског и Преспанског споразума, намеће се питање има ли Америка уопште ту снагу да оконча и дијалог између Београда и Приштине. Или је позив за сусрет у Белој кући само политички маневар и метод да се дијалог отме од ЕУ.

Састанак Београда и Приштине у Белој кући увод je у наставак дијалога по америчком сценарију, оцењује каријерни дипломата у пензији Зоран Миливојевић предстојећи сусрет представника Београда и Приштине у Вашингтону.

Да Сједињене Државе жељно очекују састанак лидера Србије и приштинских институција 27. јуна у својој објави на твитеру потврдио је и саветник за националну безбедност америчког председника Роберт О’Брајен, који је написао да је спреман да угости представнике Београда и Приштине, као и иницијатора овог сусрета, специјалног изасланика Беле куће за дијалог Ричарда Гренела.

На питање да ли се на Балкану увек нешто договори тек онда када се умешају Американци, као што смо видели на примерима Дејтонског, Кумановског и Преспанског споразума, Зоран Миливојевић каже да је америчко мешање присутно од пада Берлинског зида до данас. С тим што су се сада, напомиње, ствари понешто измениле, па они више нису сами.

„Они просто арбитрирају по некаквој инерцији, у складу са њиховим глобалним интересом да где год има важних тема покушају да они то решавају. Тако су се и овде умешали када се показало да Европска унија није способна да ишта овде учини и када су претходна бриселска администрација и Федерика Могерини доживели потпуни фијаско. Према томе, они су се умешали у склопу покушаја да остану доминантна сила и да не дозволе да се важна питања попут безбедности Европе реализују без њих“, сматра Миливојевић.

Састанак у Вашингтону је увод у наставак дијалога по америчком сценарију

Коментаришући да ли ће у Белој кући уопште бити разговора или су Американци већ припремили нешто за потпис, Миливојевић каже да ће они највероватније опет наступати са неким економским пакетом.

„Америка генерално има у виду признање, али методолошки, пошто разуме да то не може, очигледно приступа прагматично и покушава да направи претпоставке да се о томе касније разговара на један квалитетан начин. Очигледно да ова администрација има интерес да направи неки квалитет, а то је могуће само ако не антагонизира Србију. Приштина жели разговоре о питању статуса, жели признање, а ја мислим да Србија по том питању неће моћи ни смети да уђе у било какав дијалог“, оцењује Миливојевић.

Како каже, иницијатива Америке је потпуно логична, јер све што се десило до сада је производ америчког утицаја у Приштини и америчких акција.

„Ту мислим на рушење Куртијеве владе, долазак нове владе на челу са Хотијем и прву меру те владе која се односила на уклањање свега онога што је била сметња наставку дијалога и учешћу Београда у том дијалогу. Зато је састанак који предстоји у Белој кући са О’Брајеном и Гренелом у ствари увод у наставак дијалога по америчком сценарију“, каже Миливојевић.

Он је мишљења да су се Американци у наставак дијалога две стране укључили на један прагматичан начин, пре свега јер Трампова администрација има нешто другачији поглед на глобалне односе од претходне гарнитуре у Белој кући.

„Они разумеју да се свет променио, да је постао мултиполаран и да Америка неке ствари ипак мора да решава на другачији начин, а не онако како је то била пракса претходних администрација. Отуда став нове администрације везано и за хуманитарне интервенције, за војно присуство у свету, отуда пукотине у трансатлантској заједници, нови став према НАТО-у и конфронтација са Кином, главним економским ривалом САД на глобалном плану“, наводи дипломата.

Ствари се на Балкану не могу решавати без Русије и Америке

Без Американаца се, додаје Миливојевић, не може, јер Косово и Метохија не може да се реши без Савета безбедности Уједињених нација. Међутим, како наводи, у том телу УН је и Русија, па је у том смислу врло значајно што ће састанку у Сједињеним Државама претходити посета руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова Београду и посета српског председника Вучића Москви.

„Састанци које ће претходити оном у Вашингтону јасно ће показати да се без те две велике силе ствари овде не могу решавати, а посебно не може Косово и Метохија. Русија стоји на страни Србије и долазак Лаврова, а посебно сусрет српског и руског лидера у Русији потврдиће јасан став Москве – да се косовско питање не може решити преко колена и на начин на који то прижељкују Приштина и неки западни центри моћи. Дакле, мора се уважити интерес и став Србије, а онда и међународно право и Резолуција 1244 јер је то једина основа на коме се то питање може решавати. И коначно, све то не може без Савета безбедности УН“, категоричан је наш саговорник.

То ће, верује он, бити основ платформе за разговоре српске делегације у Вашингтону.

А шта нуди ЕУ?

Упоредо са америчким приступом, примећује Миливојевић, ни Европска унија не одустаје од посредовања у дијалогу између Београда и Приштине. Међутим, како каже, поставља се питање шта уопште нуди европски посредник у разговорима две стране, Мирослав Лајчак.

„Ја очекујем да ће он поново да нуди перспективу јер од проширења, што је тема која би могла да заинтересује Србију, за сада нема ништа. Међутим, мислим да је та понуда о перспективи исцрпљена и ако ту нема неког новог, озбиљнијег садржаја, то тешко да може да да неки резултат. Када су Американци у питању, ако буде неки економски пакет типа онога који је везан за ваздушни саобраћај и железницу, то може и да прође јер се уклапа у нешто што је прихватљиво и на линији је онога о чему Србија генерално може да разговара. Београд може да разговара о неким питањима која се тичу нормализације односа у региону, очувања мира, јачања економске сарадње, али не о статусу. И то је суштина“, закључује Зоран Миливојевић.

Подсетимо, изасланик Беле куће за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел навео је да су организовању састанка у Вашингтону претходила уверавања две владе о привременој обустави кампање за повлачење признања независности Косова, као и захтева за чланство Косова у међународним организацијама.