ДЕЦУ ИМ НЕЋЕМО ОПРОСТИТИ: Анкета: Против уласка у НАТО 79 одсто грађана Србије, оцена односа испод просека

Подршку чланства Србије у НАТО даје 10 одсто грађана, док је 79 одсто против, а 11 одсто још је неодлучно, показало је овогодишње истраживање Института за европске послове „Од бомбардовања до сарадње: Србија и НАТО 22 године касније“.

Истовремено, испитаници су однос Србије и НАТО-а оценили оценом испод просека — 2,25. Из Института наводе да се, поредећи тај однос последњих година може уочити благи тренд пораста висине просечне оцене од 2018, док у односу на прошлу годину оцена стагнира.

Када је у питању подршка сарадње Србије и НАТО-а, 59 одсто испитаника је против, док је 28 за, што је четири одсто мање него раније, а неодлучних је 13 одсто.

Половина испитаника сматра да и после 22 године од бомбардовања још није време за помирење, док је на страни помирења 36 одсто грађана, а 15 одсто нема јасан став по овом питању. Помирење у нешто већем проценту подржавају жене, као и становници свих региона осим Београда, док са порастом година старости расте подршка помирењу.

Највећи проценат противљења помирењу је у групи младих људи који нису били ни рођени или су имали највише седам година у време бомбардовања, наводи Институт.

Резултати истраживања су показали и да би петина испитаних прихватила извињење због бомбардовања, док се 68 одсто изјаснило да не би, а 12 одсто је неодлучних. Извињење би у већој мери прихватили испитаници старији од 60 година, са стеченим средњим и високим образовањем, као и испитаници из градских средина.

Већина испитаника, тачније 63 одсто, сматра да Србија не може имати користи од чланства у НАТО-у.

Анкетирани за бомбардовање криве САД, Запад и Слободана Милошевића, велики број и даље не зна колико је људи тада страдало.

Када су у питању разлози НАТО бомбардовања, највећи број грађана наводи војне интересе САД, затим интерес и политичке разлоге САД и Запада, стварање независног Косова, политику Слободана Милошевића и стратешке и геополитичке циљеве, док се остали одговори јављају у мањем проценту.

Већина испитаника, по истраживању, сматра да је од последица НАТО бомбардовања страдало више од 2.000 људи, трећина наводи више од 5.000.

Да су погинуле 754 особе каже 3,2 одсто испитаника, док петина није умела да се изјасни, наводи Институт који је од 9. до 13. марта спровео истраживање о односима Србије и НАТО на репрезентативном узорку од 1.202 испитаника.