На ово за Спутњик указује некадашњи амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић, као коментар на протесну ноту министарске спољних послова и дијаспоре привремених приштинских институција Мељизе Харадинај Стубле, коју је упутила Европској комисији.

Она је тај потез повукла због књиге „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије – Духовно и културно средиште српског народа“ која се нашла на сточићу у просторијама мисије Србије при ЕУ током састанка председника Србије и комесара за проширење ЕУ.

Саговорник Спутњика истиче да приштинске власти одувек очекују максимум коректности са српске стране, док се сами понашају потпуно сумануто. Њима, како каже, смета да се везују за исламски фундаментализам с једне стране, а са друге стране да им се покаже да немају никакав властити културни идентитет на КиМ, и да је то све српско.

На Косову и Метохији постоји само српско наслеђе

„Ова реакција доказује да на КиМ, осим хришћанског и православног, нема другог наслеђа о које би се могао ослонити неки културни идентитет „државе Косово“. И тако се у суштини показује сва крхкост аргументације на којој почива став привремених институција у Приштини о томе да на Косову постоји изразита верска толеранција, да као што пише у овој ноти, да све верске и етничке заједнице имају проширена права и снажну заштиту, и инсистира се на  мултиетничком карактеру, толеранцији и међурелигијској хармонији“, објашњава Танасковић и додаје да када се упути оваква нота, све то пада у воду.

Он указује да је сасвим сигурно да сви докази од материјалних, до оваквих штампаних у облику научних публикација и другог материјала који показују да је у ствари Косово завичајна српска земља, и да је управо ту темељ српске духовности и државности, сметају онима који се залажу за признавање међународно правног субјективитета државе Косово.

„Протестна нота је апсурдна по својој садржини, као што је апсурдно много тога што се износи као предуслов за такозване „преговоре“ од стране приштинских власти, али је у суштини веома корисна. Јер, када неко може за књигу која говори о хришћанском наслеђу на Косову и Метохији, да напише да она „промовише етничку мржњу“, да има „увредљив садржај“ и да је на њеним корицама неприхватљив назив за Косово, онда је сасвим јасно да ту нешто дубоко није у реду са читавом концепцијом и погледом на свет косовско- метохијских Албанаца, односно оних који у њихово име врше привремену власт у Приштини. Како можете рећи за једну књигу која објективно указује на хришћанско наслеђе на КиМ да шири етничку мржњу и има увредљив садржај“, пита се саговорник Спутњика.

Албанци да се забрину ко их представља

Танасковић истиче да став изнет у протесној ноти није својствен већини Албанаца са КиМ, који данас имају велике тешкоће и огромне проблеме, те да је њима ово потпуно секундарно питање.

„Тако да је заиста упитно до које мере је та такозвана политичка елита у Приштини, уколико се за такве људе уопште може рећи да су елита, заправо репрезентативна чак и за већину Албанаца на КиМ. Немам илузија у погледу односа Албанаца, поготово на Ким, према Србима, то је једна историјска мржња која је стварана и гајена на разне начине кроз систем образовања, затим кроз повремене сукобе, и тако даље. Али да код већине Албанаца постоји оваква острашћеност и оваква дивља мржња према свему што је хришћанско, православно, српско, и да им је уопште то питање којим се сада баве, то сигурно није тачно. Тако да би пре свега Албанци са КиМ требало да се забрину када они који их привремено представљају шаљу овакве поруке и Србији и међународној заједници“, сматра саговорник Спутњика.

Некадашњи амбасадор Србије при Унеску, за време чијег мандата је одбијен захтев Приштине да самопроглашено Косово буде примљено у састав ове организације, сматра да је свакако добро и сасвим нормално што се књига „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије“ налазила у просторијама наше делегације при ЕУ, јер то је дипломатски веома добар потез.

Хришћанско наслеђе одбило чланство Косова у Унеску

Како каже, та књига је била један од разлога због кога није изгласано чланство Косова у Унеску. Ту је такође помогла једна географска карта Косова и Метохије коју је он добио од Службеног гласника у великом броју примерака. На тој карти су црвеном бојом била означена сва сакрална места православља на Косову и Метохији.

„Таквих места има преко хиљаду, и када су моје колеге из света погледали ту мапу, која је иначе писана ћирилицом, и када су видели да се она сва црвени, па су ме питали шта је то црвено, ја сам им рекао да су то цркве, манастири, гробишта, и други сакрални објекти, на шта су они реаговали да је то права света земља“, присећа се Танасковић.

Део протесне ноте у ком министарство спољних послова привремених приштинских институција  наводи да је књига „Хришћанско наслеђе Косова и Метохије“ „кривично дело“, наш саговорник коментарише речима да „када то не би било трагично, било би комично“.  Он додаје да је то и добро, јер веома изоштрено показује да ту у суштини не може бити никаквог споразума, поготово у неком трајнијем погледу, уколико се не одступи од такве наопаке идеологије и система вредности у Приштини.