Дао је живот за Србију: Бесмртни херој – Потпуковник Живота Ђурић

Потпуковник, пилот Живота Ђурић још један је српски херој који се уписао у вјечност својом херојском погибијом у борби против терориста ОВК на Косову и Метохији марта 1999. године

НАТО бомбардовање СРЈ званично је почело 24. марта 1999. године у 19 часова и 55 минута. Бомбардовано је подручје Косова и Метохије. Током наредних дана бомбардовани су и већи градови Србије и Црне Горе: Београд, Ниш, Нови Сад, Лесковац, Подгорица, Сомбор, Суботица, Херцег Нови, Луштица, Обосник, предајници са ТВ и радио антенама и војни објекат.

Прве ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19:53 када је страдао први војник ВЈ Бобан Недељковић. У 19:55 погођeни су војни циљеви у Приштини. Затим су у 20:05 три крстареће ракете погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 11 војника ВЈ. Затим су бомбе око 20:10 пале на касарну у Врбици.

Потпуковник, пилот Живота Ђурић још један је српски херој који се уписао у вјечност својом херојском погибијом у борби против терориста ОВК на Косову и Метохији марта 1999. године.

Живота Ђурић полетио је на задатак 25. марта 1999. године.

Док је прелијетао подручје Глоговца приметио је базу ОВК, командно мјесто и складиште, које је уништио са двије бомбе. Наставио је лет према унапред одређеном циљу и у једном тренутку, када је због конфигурације терена морао да окрене авион на бок, погођен је ватром са земље.

Пилот Слободан Димовски, Животин друг из генерације, „класић“, који га је тада пратио на задатку, испричао је:

– Летјели смо изнад испресијецаног терена, у условима отежане навигације на само педесетак метара релативне висине. Сунце је било на заласку. Планине на граници с Албанијом већ су правиле сенке. Ђурић је већ извршио дејство, био је у маневру на горе када је погођен. Видио сам да је пао на положај терориста, који су имали подршку НАТО авијације из ваздуха – рекао је Димовски.

По оцјени и претпоставци пилота из Ђурићеве ескадриле, када није могао да извуче авион, командант Ђурић није желио жив терористима у руке, већ се заједно са авионом обрушио на непријатеља.

Два дана се водио као нестао – испричала је његова супруга Биљана новинарима касније.

После недељу дана од погибије пилота Ђурића више није било потребе за ангажовањем јуришне авијације, јер с у њихови напади потпуно дезорганизовали терористе. Такође пилоти 98. ловачко бомбардерског пука никада у ниједној акцији нису дејствовали по цивилним објектима, нити проузроковали смрт цивила.

Потпуковник Ђурић је посмртно одликован и унапријеђен у чин пуковника. Сахрањен је у родном Параћину.

У тренутку Животине погибије њихов син Александар имао је десет година, а ћерка Ана девет.