Даница Грујичић: Ако се покаже да смо здравији од Европе, нека и њих бомбардују

Обележавају се две деценије од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, a професорка др Даница Грујичић, начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије тврди да је тог 24. марта 1999. међународно право престало да постоји.

Због наглог пораста оболелих од најтежих болести након бомбардовања, озбиљна група људи уз помоћ државе оформила је Координационо тело и затражено је да се спроведе научно истраживање које ће се бавити последицама. Даница Грујичић тврди да Србија једну озбиљну анализу дугује целом свету, јер то не може да се очекује од Ирака, Либије и Сирије.

„Ако неко намерно гађа нешто што је опасност за околину, онда жели да уништи тај народ. Срам да буде НАТО! А све су радили под изговором да је то у име демократије, опстанка цивилизације и људских права. Чак и они који их плаћају да причају да су хуманитарна организација не могу да поверују у све то. Алијанса је у Србији апсолутно показала своју геноцидну намеру, а наш задатак је да то докажемо на научни начин, потпуно лишен политике. Можда докажемо да смо здравији од остатка Европе, па нека их онда бомбардују да буду здрави као и ми“, рекла је Грујичићева.

Она поздравља комисију Скупштине Србије о последицама НАТО агресије, али наглашава да ако желимо да изађемо пред свет, можемо тек када све публикујемо у научним часописима, јер је то онда верификован научни податак који не сме да буде везан ни за парламент ни за политику.

Засад је, према њеним речима, проблем то што чланови Координационог тела немају ни канцеларију где би могли да раде.

„Једино је добро што смо у последњих девет месеци разрадили методологију рада тако да тачно знамо где и шта треба да радимо“, наводи Грујичићева. Уколико све то научно докажемо, онда ће можда и неко на Западу признати да је реч о злочину и онда можда и натерамо Уједињене нације да се промене. Србија треба да се окрене историјским пријатељима, а то је Русија. Њихови војници су били На КиМ и прикупили су податке који су нам, наравно, добродошли, и зато је важно да иза читавог пројекта стане држава.

Подсећа да је шеф мисије за просторни програм УН Бакари Канте још 1999. рекао да се овде догодила регионална еколошка катастрофа, јер је до 2016. умирало од канцерогених обољења више Хрвата него Срба, да је пет тона најтоксичнијег једињења живе из Панчева отишло у Дунав из којег десет милиона људи добија воду. Сматра се чак да су токсичне материје дошле до Белорусије и Украјине.

„Били су врло перфидни, јер су гађали онда када смо ми сејали пољопривредне културе. Намера је била да сви токсини уђу у ланац исхране. Гађали су све са осиромашеним уранијумом и негирали да су га користили све док наша војска није нашла пенетраторе“, oбјашњава начелница неуроонкологије Клиничког центра Србије.

Грујичићева наглашава да је највећи део Косова бомбардован управо уз границу са Албанијом и да и дан-данас њихови доктори не смеју да износе чињенице у јавност, а грађани ћуте. Поред малигних болести и стерилитета, докторка као последице бомбардовања наводи и аутоимуне болести.

Она додаје да је тренутно стање у Клиничком центру, на неурохирургији, направљен драстичан напредак и да свим грађанима Србије жели само да не доживе поново деведесете, јер је страшно када болесне људе доктори немају чиме да лече.

„Што се тиче терцијарне здравствене заштите, две хиљадитих је захваљујући професору Миши Остојићу направљен велики помак у решавању проблема кардиоваскуларних болести формирањем серије дигиталних ангиосала. То практично значи да пацијенти од Суботице до Врања имају исти третман. Тако нешто би било добро да постоји и за онколошке болеснике, јер се у ту област медицине није улагало готово ништа“, закључила је начелница одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије.

Недавно је основана и фондација „Заједно за младе проф. др Даница Грујичић“, која подржава сву изразито талентовану децу, без обзира да ли су склони спорту, уметности или науци. Она објашњава да су је покренули студенти крагујевачког Универзитета и Педагошке академије у Ужицу и да су управо они доказ да најбољи, најспособнији, они са највише знања могу да нас вуку напред.

„Они својим друговима желе да помогну да оду у иностранство, али да се врате у Србију као што су то радили наше многе знамените личности с краја 19. и почетком 20. века. Њих онда морамо да задржимо тако што ће држава повећати стандард, Србија мора од Америке да научи да мора да плати памет. Они су напредовали, јер су научницима пружили све услове да се баве науком, а нипошто политиком“, рекла је докторка Грујичић.