Дан када је „Милосрдни анђео“ центром Ниша „сијао“ касетне бомбе: Убијена и трудница

фото: З. Шапоњић

7. мај 1999. године заувијек ће остати упамћен по највећем и најболнијем страдању града на Нишави током 78 дана НАТО бомбардовања бивше СРЈ.

Становници центра Ниша преживјели су прави пакао. Око 11.20 у самом центру града, код Тврђавске пијаце и поред зграде Универзитета, НАТО авијација бацила је више товара са касетним бомбама. „Милосрдни анђео“ је „засијао“ у пуном „сјају“, бездушно узимајући животе невиних.

Нигдје у близини није било ниједног војног објекта, који би могао да послужи као оправдање за бомбардовање.

Живот је изгубило 15 цивила, међу којима и Љиљана Спасић (26) у седмом мјесецу трудноће. Сахрањена је 11. маја, у 11.30. У исти дан и исти час када се вјенчала. Више десетина Нишлија лакше је и теже повријеђено.

Само пет дана касније, 12. маја око 15 часова, у насељима Дуваниште, Трошарина и на Булевару Немањића поново су избацили више од 1.000 касетних бомби.

Током три мјесеца бомбардовања, сирене за ваздушну опасност у Нишу огласиле су се 129 пута. Град је бомбардован 40 пута – 28 пута ноћу и 12 пута дању. Током ваздушне кампање погинуло је 56 Нишлија, а више од 200 је рањено. На град је током ваздушне кампање испаљено 324 разорних пројектила: 161 авио-бомба, 36 контејнера касетних бомби, 71 крстарећа ракета, 8 графитних пројектила. Срушено је око 120 објеката, а преко 3.400 стамбених, пословних и војних објеката је оштећено.

Пол Полански, амерички писац и историчар, прикупљао је документацију за књигу о бомбардовању Ниша касетним бомбама, и урадио интервју са 30-ак свједока безумља Алијансе. Имао је велику жељу да своје сународнике упозна са овим и осталим непочинствима НАТО. 

Нажалост, 26. марта, након краће и тешке болести, Полански је преминуо.

Увјерени смо да неће „умријети“ истина о НАТО злочинима без казне, те да ће наћи пут до обичног, „малог“ човјека на свим меридијанима, којем се антисрпски наратив „сервира“ деценијама са водећих мас-медија.

in4s.net