Дан када је горјела српска духовна икона

ИСКРА на Фејсбуку

Манастир Хиландар послије пожара Фото: СРНА

Двије трећине комплекса средњовјековног манастира Хиландара на Светој Гори – српске духове иконе – уништено је у пожару који је избио на данашњи дан 2004. године.

Ватра, која се ширила преко кровова, потпуно је уништила дио манастирског комплекса – од игуманове келије, преко гостопримнице све до Пирга Светог Саве.

Изгорјели су манастирски конаци из периода од 14. до 19. вијека и четири параклиса – мале унутрашње цркве.

Пожар се ширио од димњака у конаку Игуменарија на западној страни. Монаси су у првом тренутку успјели да локализују и чак угасе пожар на доњем спрату Игуменарије.

Међутим, на недоступним мјестима тињање се наставило и захватило дрвену греду која је водила до крова са друге стране зграде запаливши дрвену кровну конструкцију прекривену каменим покривачем.

Пошто је манастир, као средњовјековно насеље, сачињен од објеката у низу, пожар се веома брзо пренио преко кровне конструкције цијеле сјеверне половине манастира, све до параклиса Светог Архангела Михаила и пирга Светог Саве…

У првим сатима монаси су покушали да савладају стихију и да евакуишу најугроженије свештене предмете и драгоцјености. У цркви је одслужен и кратак молебан пред чудотворном иконом Богородице Тројеручице.

Ватрогасци су успјели да савладају неприступачан светогорски терен и стигну тек ујутро.

Конаци су горјели сатима, јер се пожар спуштао на ниже спратове постепено, након што би дрвена конструкција изгорјела и попуштала под тежином обрушених камених плоча кровног покривача.

Вјетар је допринио ширењу пожара на цијелу сјеверну половину манастирског комплекса, а у исто вријеме је спријечио да се он пренесе јужно са Игуменарије на трпезарију краља Милутина. На тај начин највредније драгоцјености, свештене иконе и рукописно насљеђе остали су сачувани од потпуног уништења.

Хиландарском братству су међу првима у помоћ притекли монаси из светогорских манастира. Сљедећег дана стигла је и помоћ саме Свештене општине Свете Горе из Кареје, грчке државе, војске…

Хиландар је и раније страдавао у великим пожарима – тако је 1722. године, по ријечима савременика, ватра гутала све од Пирга Светог Саве до Пирга Светог Ђорђа.

Ипак, најразорнији пожар био је 4. марта 2004. године. Уништено је и тешко оштећено 5.897 метара квадратних, или близу 55 одсто корисне површине.

Параклис Светих 40 мученика потпуно је нестао, параклиси Светог Димитрија, Светог Саве и Светог Николе значајно су били оштећени…

Очекује се да ће обнова Хиландара бити завршена у потпуности 2022. године.

Света царска српска лавра Хиландар, један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа, налази се на Светој Гори, аутономној монашкој заједници у сјеверној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики.

Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године бивши велики жупан Стефан Немања /1166-1196/ и његов најмлађи син Растко, каснији Свети Сава.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.