ДАН КАД СУ ХРВАТИ ПРОТЕРАЛИ 250.000 СРБА: Хрватска слави, Србија тугује
Фото: Политика
Загреб се већ данима уназад припрема за сутрашњу прославу, односно „војни мимоход” којим ће први пут на такав начин обележити годишњицу акције „Олуја”. Централна прослава ипак ће бити одржана дан касније, 5. августа, на сам дан „Олује” у Книну, који је и свих претходних година био домаћин обележавања Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља, јер за Хрватску овај град има изузетно важну симболичку важност. Наиме, протеривање Срба из овог града у коме су уочи ратних дешавања 1995. године били већина и истицање шаховнице на Книнску тврђаву у Хрватској се доживљава као симбол коначне победе над „српским агресорима”.
И док ће Хрвати ова два дана углавном провести на улицама, уз музику и песму, Срби из Хрватске, али и Београд, 5. август ће дочекати у потпуно другачијој атмосфери. Први пут овај дан ће се у Србији и званично обележавати као Дан сећања на страдање и прогон Срба, а одлучено је и да то буде дан жалости. Срби из Хрватске такође ће тог дана одржати парастосе и помене људима који су изгубили животе током „Олује”. Паралелно са книнском прославом, у ријечком позоришту ће своја ратна сећања испричати пет жена различитих националности, што би требало да укаже, како се у најави овог догађаја каже, да је рат ипак много комплекснији од онога како га покушава представити званична политика. Овај догађај, који је „Слободна Далмација” назвала „контрапунктом” прослави „Олује”, изазвао је бес тамошње јавности и, како каже редитељ ове својеврсне представе Оливер Фрљић, прави медијски рат који би могао довести и до насиља.
Иако првобитно амбициозно замишљена, војна парада која је предвиђала да загребачким улицама, раме уз раме с хрватским војницима, марширају и многе друге војске чланице НАТО-а, „мимоход” се на крају свео на манифестацију локалног карактера. За тај дебакл хрватска опозиција је највише кривила власт у Београду, која је поручивала да би учешће страних трупа значило отворени антисрпски став. Нелагода у којој се нашао званични Загреб, како кажу опозиционари, могла се избећи да власт није мегаломански инсистирала на међународном карактеру параде, што је многе државе довело у неугодну позицију да се сврставају за „Олују” или против ње, а то у овом тренутку не одговара ниједној држави.
Фото: Политика
Одлука хрватског државног врха да се организује парада изазвала је и у самој Хрватској опречне реакције, а највише су јој се успротивиле мировне организације и интелектуалци.
Хрватски новинар Денис Куљиш сматра да обележавање годишњице „Олује” у Книну неће утицати на односе Србије и Хрватске, али свакако неће бити ни од користи у међусобним односима.
Сваке године се та акција обележава у Книну и на то су навикли и Срби и Хрвати. То је нешто за шта би се рекло да је нормално и регуларно. Оно што је ту новост јесте та војна парада која се приређује у Загребу, за коју није јасно каква се и коме порука упућује”, каже Куљиш за Танјуг и додаје да је питање параде „предизборни маневар” владе и владајуће странке, „који има чак и неке ратно-хушкачке елементе, јер се демонстрира некаква војна сила која нема везе са европским приоритетима које Хрватска има као земља унутар НАТО-а”. Овом догађају успротивила су се и удружења ратних ветерана, али из потпуно другачијих разлога. Они, наиме, верују, да се тиме скреће пажња са централне прославе у Книну.
Активисти Центра за мировне студије, који су на централном, Марковом тргу организовали јавну конференцију за новинаре под називом „Рат је готов” у знак протеста против параде, кажу да је она само продубила поделе у друштву. Тражили су расветљавање чињеница о несталима, страдалима и расељенима у тој акцији и поручили да Хрватска никада није престала да слави рат.
Међутим, ни у Србији нису сви задовољни чињеницом да је 5. август проглашен Даном сећања на страдање и прогон Срба. Према речима Александра Попова из Центра за регионализам, то је само „наставак оне приче коју смо већ имали – да се и даље жртве рачунају као ’наше’ и ’њихове’”.
„Мислим да надметање са бројем жртава, чије су веће, чије мање, постаје много дегутантно, као што је било дегутантно све што се догађало уочи обележавања 20. годишњице од геноцида у Сребреници”, сматра Попов.
