ДАЧИЋ: Ко шта пита државе региона, циљ је и био да нас разбију на мање државе чији се глас уопште не чује

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић у интервјуу за РТС истиче да су Уједињене нације приштинским властима одговориле да оне то неће да ураде јер то није у оквиру мандата УНМИК-а, нити УН, који се базира на Резолуцији 1244.

„Након тога су се косовске власти директно обратиле Унеску без Уједињених нација. Сада је на потезу генерални директор Унеска госпођа Бокова, којој је то писмо односно захтев упућен. За сада то никоме није достављено, нити та информација кружи у институцијама Унеска или Уједињених нација“, додаје Дачић.

Министар поручује да Србија не може да мирно гледа како неко отима српску културну баштину и да ће се због тога обратити свима.

„Није овде у питању сад нека победа Србије па смо ми као добили прву рунду, битка се наставља, али УН су одбиле да стану иза предлога да Косово постане члан Унеска. То је за нас стратешки важно зато што је реч о Резолуцији 1244“, истиче министар Дачић.

У Извршном одбору има 58 чланица, од тога 33 су признале Косово и Метохију. Шта Србија може да уради да спречи директан улазак Косова у Унеско, будући да врло лако и може да се деси да уђе практично прегласавањем?

„Треба пратити на који начин ће генерални директор Унеска реаговати на овакав захтев, коме ће се обратити, како ће се то правно утемељити. До сада није било оваквих случајева у Унеску.“

Шта ће се десити са нашом културном баштином и може ли Србија да заштити културну баштину ако би Косово постало чланица Унеска?

„Србија где год може да спречи једностране акте она то ради, тамо где не може ми изражавамо противљење свему томе. Зато говоримо да све земље треба да знају за шта гласају, ако им наведемо све податке шта је са српском културном баштином која је под заштитом Унеска, ако погледају како су се односили према црквама – палили цркве, ломили крстове, па нека се свака земља одреди сама.“

Када је реч о дипломатској офанзиви коју сте помињали, Влади Србије упућен је списак од 10 амбасадора који би требало да ступе на амбасадорске функције. Чиме сте се конкретно водили будући да на том списку има и каријерних дипломата и оних који то нису?

„Имена оних који се предложе за амбасадоре не објављују се док се не добије агреман од стране тих земаља, земаља домаћина.“

Али на прва три места навели сте Берлин, Атину и Загреб. Шта ће бити главни изазов за ове три позиције, будући да три године нисмо имали амбасадоре на тим местима?

„Променила су се времена. Не зависи од тога каквог амбасадора имате већ зависи од тога какву имате власт у земљи. Сигурно да амбасадор у Хрватској неће решити проблеме између Србије и Хрватске. Исто тако, најбоље могуће односе са Немачком остварили смо у време кад нисмо имали амбасадора, а то значи да су се времена променила.“

Шта мислите о иницијативи премијера да се установи заједнички дан сећања на жртве у овом региону?

„Та идеја је добра, заснована је на идеји помирења, сарадње у региону, заједничког интереса. Међутим, та идеја се сигурно не уклапа у концепцију оних који годинама говоре да су Срби главни кривци за све оно што се десило, да су Срби злочинци, а сви остали недужне жртве. Да је та идеја дошла од неке друге државе, можда би се о њој разговарало на другачији начин.“

Мислите на друге државе региона или неке са стране?

„Ко још пита државе региона, зар циљ није био да се разбије Југославија на што више мањих држава, чији се глас уопште не чује? Наша концепција је сада управо другачија. Колико деценија ми треба да оптужујемо једни друге за догађаје у прошлости, дајте да направимо један корак даље, да идемо ка будућности. Онај регион коме је прошлост једина будућност, неће никакву будућност имати, а наша деца заслужују боље“, закључује министар Ивица Дачић.

Тагови: Ивица Дачић, Косово и Метохија, УН, Унеско