ДАЧИЋ: Макалистер у Гучи — добар корак напред

Потпредседник Владе Србије и шеф дипломатије Ивица Дачић истакао је да је допринос Србије заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ погрешно мерити процентима придруживања и црно-белом сликом да се морамо одлучити за једну од страна, јер Србија учешћем у мировним мисијама и улогом у региону даје значајан допринос тој заједничкој политици.

Он је, говорећи на конференцији, „Глобална стратегија спољне и безбедносне политике ЕУ и Западни Балкан“, нагласио да је то Србија посебно доказала и током прошлогодишњег председавања ОЕБС-у.

Дачић је подвукао да је стратешки приоритет Србије — пуноправно чланство у ЕУ — неупитан, и многобројно пута потврђен.

Глобална стратегија ЕУ, како је истакао, са великом пажњом је пропраћена и у Србији, иако она није чланица и није била укључена у њену израду.

За Србију, како је рекао, Стратегија је битна, пошто је земља започела преговоре о чланству у ЕУ, чији је важан сегмент усаглашавање са политиком Уније.

„Свет, а тиме и ЕУ, али и Западни Балкан, који има, ако не кључну, онда важну улогу у безбедности Уније, пролазе кроз велика искушења и изазове, као што су тероризам, миграција, верски фанатизам, климатске промене и друге“, казао је Дачић.

Србија се, према његовим речима, досад показала као поуздан и кредибилан партнер у очувању стабилности на Западном Балкану, али и у ублажавању последица мигрантске кризе, чији је талас уздрмао целу Европу.

Указујући на то да се не може искључити да је мигрантска криза утицала на исход референдума у Великој Британији, Дачић је констатовао да ЕУ није могла у бољем тренутку да представи Глобалну стратегију.

Србија је процесом скрининга у Поглављу 31, које се тиче заједничке спољне и безбедносне политике, за коју је надлежно Министарство иностраних послова, започела преговоре о овој области, указао је он.

„Србија је од потписивања ССП-а 2008. започела процес усаглашавања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, иако је правно била обавезујућа од 2013. ступањем на снагу тог документа. Наш проценат придруживања износио је 99 одсто“, рекао је Дачић.

Истовремено је указао да је Србија, приликом доношења одлука, имала у континуитету конзистентан став, а то је да у овој фази нисмо у могућности да подржимо све одлуке ЕУ.

У неким ситуацијама, како је подсетио, нисмо пратили став ЕУ, или се нисмо придруживали њиховим изјавама.

Та позиција, према његовим речима, постаје видљива од 2014. године, када је почео сукоб у Украјини, када су се драстично повећале одлуке у вези са Руском Федерацијом и када је наш постотак придруживања пао на 60 одсто.

С тим у вези поменуо је да је поступак придруживања прошле године износио 65 одсто, ове 63, са тенденцијом раста.

Дачић је рекао да Србија пружа значајан допринос кроз учешће у војним мисијама ЕУ и УН, и да се тиме Србија показала као доследан и поуздан партнер ЕУ.

Тренутно је, како је пренео, 336 припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама УН и ЕУ, од којих 29 у мировним мисијама ЕУ.

По свом доприносу у односу на број становника Србија је прва у региону и осма у Европи, подсетио је Дачић рекавши да Србија може дати допринос и у цивилним мисијама ЕУ.

„Стратешко опредељење Србије јесте пуноправно чланство у ЕУ. Нажалост, тај процес се протекле две године није одвијао живом динамиком, и отворили смо тек два поглавља. Охрабрује што настављамо тај процес 18. јула, отварањем два кључна реформска и политичка поглавља 23 и 24“, истакао је он.

Дачић је казао да ће Србија наставити посвећено да ради како би остварила циљ да до краја године отвори даља поглавља, као што су поглавље 5, али и 25 и 26.

„Србија жели континуирани и отворен дијалог са институцијама и чланицама ЕУ о свим питањима у области спољне и безбедносне политике. Моја порука земљама које нису дале сагласност за извештај скрининга у поглављу 31 јесте да што даље будемо одмицали у процесу то дубље улазимо у процес реформи, које подразумевају мере које имају специфичну политичку тежину“, казао је он.

Дачић је додао да је за Србију веома важна порука у Глобалној стратегији ЕУ да кредибилна политика проширења представља стратешко улагање у просперитет и будућност Уније, и да ће бити заснована на стриктном и фер процесу.

Западни Балкан и ЕУ, подсетио је, деле исте изазове, који захтевају заједнички одговор.

Србија је, како је нагласио, чврсто опредељена да одговори на бројне изазове савременог доба и да допринос сузбијању претњи како на регионалном тако и глобалном нивоу.

Влада Србије ће пажљиво анализирати Глобалну стратегију, као и стратегију безбедности и одбране, а посебно сегмент претњи, најавио је Дачић.

Он је изразио задовољство што на конференцији учествује и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер, рекавши да Србија жели да он мисли све боље и све лепше о нашој земљи, те да се због тога улаже толико труда да он упозна Србију.

„Малопре је рекао да ће доћи на Сабор трубача у Гучи, што је добар корак напред“, шаљиво је констатовао Дачић.

Тагови: Влада Србије, Дејвид Мекалистер, ЕУ, Ивица Дачић