ДАЧИЋ: Косово није држава и не може у Унеско и Интерпол

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је у обраћању Савјету безбједности УН да се самопроглашено Косово у складу са Резолуцијом 1244 не може сматрати државом и да се према томе не може квалификовати за пријем у Унеско и Интерпол.

Дачић је истакао да би свако другачије постављање према разматрању чланства самопроглашеног Косова представљало кршење правних правила под окриљем УН ради очувања међународног мира и безбједности.

Он је напоменуо да они који скрнаве и уништавају српску културну баштину на Косову траже чланство у Унеску, уз тапшање по леђима као гест награде, док се свуда у свијету као акт тероризма оштро осуђује уништавање културне и вјерске баштине на Блиском истоку, које чини „Исламска држава“.

Он је поручио да за Србију нису прихватљиви захтјеви и настојања Приштине да се укључи у рад међународних организација, као што су Унеско и Интерпол.

Дачић је указао да је са циљевима и принципима Устава Унеска неспојиви намјерно, систематско, вандалско уништавање културних и историјских споменика суграђана да би се уклонили трагови вијековног постојања једног народа на неком простору, као и некажњавање починилаца оваквих варварских аката недостојних 21. вијека.

Он је подсјетио да је од јуна 1999. године до данас на мети напада било 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика, од који 61 има статус споменика културе, а 18 су од изузетног значаја за државу.

„На простору Косова и Метохије уништена су 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је или је оштећен 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 не постоји ниједан читав споменик“, навео је Дачић и приложио слике уништене српске културне баштине.

Он је рекао да су напади на српску баштину у том смислу напади на идентитет Срба и имају директан утицај на њихов осећај прихваћености у локалној средини, те су дио процеса мијењања историјских чињеница с циљем маргинализације и елиминисања Срба и Србије из историје Косова и Метохије.

У обраћању је Дачић нагласио да је Београд са забринутошћу примио информацију да Еулекс врши припреме да привременим институцијама самоуправе, односно локалном правосуђу, преда предмете и пратећу документацију о случајевима у којима су поступали тужиоци и судије Еулекса.

Он је навео да се 300 предмета односи на ратне злочине и да би посљедице тог Еулексовог поступка биле несагледиве по процесуирање ратних злочина које су починили припадници тзв. Ослободилачке војске Косова над Србима, неалбанцима и Албанцима означеном као „српски сарадници“.

Према његовим ријечима, уступање предмета ратних злочина локалном правосуђу није у складу са активностима међународне заједнице ка формирању специјалног суда.

„Уколико би се наведени предмети проследили локалном правосуђу, оправдане су сумње да ће многи материјални докази и сведоци бити уклоњени или застрашени што би знатно отежало рад будућег специјалног суда за ратне злочине“, навео је Дачић.

Он је поменуо и случај лидера Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливера Ивановића, који је приведен крајем јануара 2014. године и до данас је у притвору упркос гаранцијама и апелима Владе Србије да му се дозволи одбрана са слободе.

Дачић је чланицама Савјета безбједности УН пренио да је више од 220.000 лица напустило Косово од 1999. године, а да се вратило само 1,9 одсто, те да је проценат одрживог повратка испод свих свјетских стандарда и просјека.

У Њујорку је почела сједница Савјет безбједности посвећена Косову, на којој ће бити размотрен најновији извјештај генералног секретара УН Бан Ки Муна.

Тагови: Ивица Дачић, Интерпол, Косово и Метохија, Савет безбедности, УН, Унеско