ДА ЛИ ЈЕ ЧИТАВА СРПСКА ИСТОРИЈА ЛАЖ: Како је Соња Бисерко открила четнике међу српским комунистима

Да ли је цела српска историја лаж, а цео интервју Соње Бисерко хрватском „Вијенцу” сушта истина? На почетку интервјуа који је дала у последњем броју часописа Матице Хрватске председница Хелсиншког одбора за људска права констатује да је „истина нужна да би човек живео у пристојном окружењу” и да „нормалан човек тежи истини”, а затим следе констатације попут оних да је „цела српска историја једна велика лаж”, да је „Београд организовао исељавање Срба из Хрватске које је у почетку звао егзодусом”, да већина српског друштва „мисли да су Срби супериоран народ који је у односу на Хрвате и друге југословенске народе једини способан организовати и имати државу”, да ћете и данас од многих у Србији чути да су Хрвати Срби католичке вере, те да Срби „исто мисле и за Бошњаке, муслимане”.

Све ово су истине које би, према мишљењу председнице Хелсиншког одбора за људска права, Срби требало коначно да прихвате како би свима на Балкану било боље. Она је, међутим, скептична да ће се то и десити.

Историчар Бојан Димитријевић, сарадник Института за савремену историју, сматра да читав интервју Соње Бисерко одаје утисак скандала јер је особа која се не бави историографијом дала врло тешке оцене о српској историји, не познајући је довољно да би тако „одважно” о њој судила. Ствара се, како каже, један натегнут континуитет и српског национализма, па чак и четништва, од Другог светског рата до данас.

„Отуда Соња Бисерко помиње да је шездесетих година прошлог века у комунистичком покрету постојала четничка линија. Нема никаквих основа за тако нешто, поготово што није именовала било ког представника те струје. Остаје нам да претпоставимо да је реч о Александру Ранковићу и његовој групи. Они у врху партије јесу препознати као југословенски унитаристи, али немају никакве везе са четништвом. Њихово српско порекло не значи да су радили било шта на основу националне припадности”, истиче Димитријевић за „Политику”.

Директор Центра за проучавање алтернатива Милан Николић наглашава да је, уз интервју за „Вијенац”, потребно сагледати и целокупан приступ Соње Бисерко и њене поруке у медијима.

„Откако је присутна у јавности, и много пре овог интервјуа, приметан је изразито негативан став према свему за шта би се могло рећи да је српско. Соња Бисерко има право да мисли и говори шта хоће и то право ја подржавам и увек бих се борио за њега, али и ми који не мислимо као она имамо право да изнесемо мишљење о њеним судовима. Први утисак је да код ње постоји толико негативан однос према Србији да је он дисквалификује као објективну особу. Ако вам је баш, али баш све у једној земљи лоше или чак огромна већина ствари, тешко се можете сматрати непристрасним”, каже Николић.

Уз опаску да су њене изјаве дате у једном полемичном тону, хрватски новинар Денис Куљиш оцењује да, кад се теме о којима је било речи политизују, онда оне и делују врло непријатно.

„Али, ако бисмо разговарали мирнијим тоном морали бисмо признати да су све ове наше државе са Балкана створене на митологијама. Чињеница је да су у свим нашим државама присутне митологије које немају никакву научну верификацију већ се оне користе искључиво у политичке сврхе. Ја бих могао набројати барем десет хрватских митова од којих ниједан не стоји, а српских вероватно их има барем толико”, сматра Куљиш и додаје да су у Србији ти митови пласирани кроз популарну историјску литературу, што у Хрватској никада није било толико развијено.

У Србији, како каже, постоји јако озбиљна историографија, нарочито византологија. Историографија је чак у много бољем стању у Србији него у Хрватској.

На опаску да у Хрватској неке теме, попут рата деведесетих, нико не доводи у питање, за разлику од Србије, где таквих тема нема, Куљиш каже да то није тачно.

„Око свега се расправља. Ја сам објавио много текстова и књига у којима сам оспоравао доминантне митологије, на пример митологију Домовинског рата. Али нисам једини. Нема тог јединства, али оно није ни потребно. Зашто бисмо сви имали исти однос према краљу Томиславу? Ја не знам ни да је постојао. Али и Србија са својим раним средњим веком има исто везе колико и Хрватска са краљевима народне крви”, каже Куљиш и закључује да су то све балканске утваре јер свака балканска нација жели историју по узору на феудалну историју Француске.

Димитријевић сматра да можда постоји и одређена идеја Соње Бисерко да публици у Хрватској представи једно негативно виђење српске историје.

„Не разумем због чега је Соња Бисерко толико бесна на Србију да негира читаву историју једног народа и све сматра митом. Сумњам и у то што она тврди да постоје млађи историчари који су спремни да разоткрију некакву митологију и отворе питања истине онако како је Соња Бисерко поима. Ко год је у тој професији и озбиљан је научник тешко да ће рећи да је цела историја једног народа велика лаж”, поручује Димитријевић.

Николић пак каже да никада није чуо ниједну критику Соње Бисерко на рачун било чега што се дешава у Хрватској као резултат деловања званичног Загреба. За њега није спорно да свачија прошлост садржи митове и неистине и баш због тога је писање различитих историја присутно у многим деловима света, па су по томе познате и САД.

„У америчким издањима тог типа наведен је огроман број митова. Научне књиге томе служе – да се испитају наводи који су имагинација и да се то упореди са оним што се сматра званичним историографским подацима. Али да у једном народу нађете да је све лаж, да нема научног приступа, а у другом је све истина, онда то показује да постоји озбиљан проблем са објективношћу”, закључује Николић.

О Ћосићу и „српском антисемитизму”

У овом разговору  за „ Вијенац” Соња Бисерко је утврдила и да је Република Српска део српског ратног плена, те да се се зато сваки покушај ревидирања Дејтонског споразума сматра угрожавањем српства. Она такође сматра да је „једна од Ћосићевих великосрпских теза да Срби требају што маштовитије лагати како би остварили своје циљеве” и да је то и након његове смрти доминантно размишљање и пракса. Соња Бисерко није заборавила ни „српски антисемитизам”. „Овде је антисемитизам доста дубок без обзира на то што ту живи око хиљаду Јевреја. Српска православна црква једна је од главних институција које подржавају антисемитизам и према светској јеврејској заједници”, оценила је она.

Тагови: Соња Бисерко, Срби, Хрватска, Четници