Чињеница да се Приштина понаша и више него ноншалантно кад је реч спровођењу и поштовању Бриселског споразума, посебно дела који се односи на Заједницу српских општина, више није новост.

Исто тако, зна се да се тако понаша зато што јој западни ментори то дозвољавају, док с друге стране Србију условљавају нормализацијом односа са Косовом, ако жели да напредује ка ЕУ.

Шта би та међународна заједница урадила и како би се понашала да Србија каже — е, сад је доста — и да и она дигне руке од потписаног у Бриселу, и ствари на Косову и Метохији врати на почетак?

Управо је о овој солуцији говорио министар спољних послова Ивица Дачић, који је рекао да ће председнику Србије Александру Вучићу предложити повлачење потписа са Бриселског споразума.

Дачић је поручио да би, иако је он тај споразум као премијер Србије потписао, сада повукао потпис и рекао:

„Нећете Заједницу српских општина? Нећемо ни ми остало, враћамо све на претходно стање, а то је повратак српских институција на Косово“.

Да ли би, с обзиром на пасивност Приштине и међународне заједнице, посебно кад је реч о ЗСО, Србија заиста требало да повуче овакав потез, и шта би такав чин проузроковао?

Политиколог Бранко Радун за Спутњик каже да он подржава став који је изнео Ивица Дачић.

„Треба покренути процес изласка из Бриселског споразума, али са реалним сагледавањем ситуације — да за то немамо јаку подршку у међународној заједници“, каже Радун.

Према његовом мишљењу, било би очекивано да неки реагују врло нервозно, али би се, са друге стране, став Србије боље чуо.

„То би онда био и притисак на Албанце и њихове менторе да се коначно реализује ЗСО. Дакле, то би била нека врста притиска, али дозирана. Значи, изађемо са ставом и кажемо: ’Ако се то и то не уради, до тада и тада, ми се повлачимо и повлачимо и наш потпис, и ствари враћамо на почетак‘“, објашњава наш саговорник.

Он у исто време наглашава да постоји реална опасност да би, ако бисмо рекли да враћамо наше институције на Север, то изазвало буру, пре свега код Албанаца.

„То би код њих изазвало нервозну реакцију, али ми немамо много простора. Овако како смо досад ишли нисмо успели да реализујемо ЗСО. Можда би Албанци напали Север. Све то носи ризик. Али, немамо ми много шта да изгубимо“.

У чему је проблем, пита се наш саговорник и одговара:

„Међународна заједница је увек имала став да Албанци могу да направе проблем, хаос, док је српска страна увек била кооперативна. На неки начин, то нам је и смањивало капацитет да нешто постигнемо“.

Он упозорава да у овакав подухват не треба ући ни авантуристички, већ би требало проценити где је та црвена линија за нас, и докле можемо да идемо. Такође, сматра и да постоје други елементи које можемо да подигнемо на врло висок међународни ниво, као што су положај и права Срба на Косову и Метохији.

„У сваком случају, треба да интернационализујемо живот Срба на Косову и Метохији, њихова хапшења, убијања, прогон…. Да искористимо све адуте као неку врсту ’претње‘ — да ако се ствари не помере са мртве тачке, имамо сва права да одустанемо од споразума, посебно јер је он у процедури, дакле није завршен“, закључује наш саговорник.

Дачић, који је изашао са оваквим предлогом, није рекао шта му је председник Вучић на њега одговорио.

Шеф српске дипломатије додао је да ће Србија уложити максималне напоре за постизање компромисног решења у вези с Косовом, али да се „у ери лажних вести више не зна о чему се преговара и да ли има рокова“.

Дачић је још рекао да не жели да даје изјаве које могу да одмогну Вучићу, али да сматра да је председник „превише толерантан“ у вези с питањем Заједнице српских општина и додао да ће „њима бити тешко са оваквим Вучићем, који је разочаран“.