Чудо у Студењаку: За реч Божју се тражи карта више – светлост после деценија таме

„Тражи се карта више“, шали се младић док чекамо да уђемо у велику салу Дома културе Студентски град на Новом Београду. „Кад је долазио патријарх, исто је било крцато“, додаје његова колегиница.

Сва места у сали су попуњена. Владика Иларион прво беседи о „добрим пастирима“, пре свих о Светом Јовану Златоустом, чији је празник. После излагања одговара на питања студената. Не жури, мора мало да размисли, питања ових младих људи су сложена. И суштински важна.

Спутњик је присуствовао само једном од предавања која су почела у октобру, а везана су за мисионарски рад параклиса Светог Јована Златоустог у Студентском граду.
Ова приручна црквица има новог старешину, оца Дарка Николића, он и његова „супер екипа“ све организују. Тако кажу студенти, а отац Дарко нам објашњава да иза „екипе“ стоји партијарх српски Порфирије.

„Једном месечно организујемо трибине у великој сали Дома културе Студентски град. Прву је у октобру одржао патријарх, новембарски сусрет је овај са владиком новобрдским Иларионом, а за децембар је планиран долазак оца Рафаила, игумана манастира Подмаине. Тиме ће први семестар предавања бити затворен. Већ планирамо нови семестар, нови циклус предавања“.

Откривање велике тајне живота

Поред „великих предавања“, сваког уторка се одржавају трибине у самом параклису где службу предводи наш саговорник. Реч је о просторији студентског града некада претвореној у црквицу. Она често не може да прими све заинтересоване, па се трибине селе у малу салу Дома културе.

„Када је покренут интензивнији рад цркве у Студентском граду, одмах се окупио велики број младих, почео да долази на службу. У почетку су то били студенти везани за нас кроз сарадњу у Духовним школама на Косову и Метохији и у Херцеговини, међутим, врло брзо су почели да откривају параклис и активности студенти које нисам познавао, који живе у Студентском граду“, каже отац Дарко.

Објашњава да се тренутно служба одржава само недељом, али у периоду који долази молитве ће бити чешће, и празницима. Радује га чињеница да на службу и трибине долазе млади са свих факултета.

„Тешко је рећи са којих студија их је више. Долазе и из различитих средина, али оно што их све повезује, то је љубав према цркви, жеља да учествују у духовном животу, да заједно откривамо велику тајну живота. Долазе млади људи махом веома образовани, стиче се утисак да најпристојнији, најбољи млади свет, има жељу да своје знање и искуство шири, продубљује кроз ове наше разговоре“.

„Супер екипа“ није случајни избор

Млади свештеник по стажу, јереј Николић није случајно одлуком патријарха Порфирија постављен за старешину богомоље у „граду младих“. Иза њега су две деценије вероучитељског рада, али и седам година организовања Духовних школа на Косову и Метохији. Прошлог лета прва је одржана и у Херцеговини, где ће се стицање знања о вери, култури и светињама тог краја наставити.

Иза оца Дарка, али и једнако искусног вероучитеља Немање Протића који му је десна рука у новој мисији у Студентском граду, су и Духовне школе за основце у манастрима Соко Град и Студеница.

То је све било лако, сада треба организовати живот у вери за цео један град. Није лако, али је радост, јер црква – то је дом, објашњава свештеник:
„Поред сталног дијалога који треба да се води у параклису, пре свега богослужбеног живота, жеља је да се дружимо без посебног разлога, једноставно – да будемо заједно. Да створимо атмосферу где млади могу да се радују самој чињеници да имају неког свог, блиског. Студенти долазе из разних крајева, лепо је да могу да се окупе и осете дом. Да су негде препознати, да се осећају као код куће“.

План је да им понуде и различите образовне програме кроз које би могли боље да упознају своју веру, културу, историју свог народа, али и историју православне вере, да се упознају са хришћанским духовним наслеђем.

У плану су и студентска путовања, тродневни излети, а пре свега обиласци Београда који је пун светиња о којима они из унутрашњости мало знају.

„Руска“ црква у Студентском граду

Параклис је већ тесан за све који желе да учествују у богослужбеном животу, па се размишља о томе где да се пресели топла, присна атмосфера тог места. И молитва. Само је један одговор. Студентски град треба да има праву цркву.
„Зидање храма у граду студената није неуобичајено, сви велики кампуси у свету имају богослужбена места. У Енглеској је нормално да Англиканска црква на великим и важним универзитетима има своје храмове. Тако је и у Америци, у Немачкој. Зашто и Српска православна црква не би у Београду, где је највећи број студената окупљен на једном месту, имала свој храм“.

Овај свештеник додаје да је за сада реч о идеји, потребан је званичан захтев СПЦ, а пре свега, разумевање надлежних институција. Оно што олакшава, сам храм, већ постоји. Реч је о дрвеној. монтажној цркви која је стигла из Русије и чека своје место. Само је треба монтирати у граду у коме живи више од 4.500 младих.
„Са малим улагањем имали би духовну котву у Студентском граду, која би својим присуством обасјавала те младе људе и указивала на животни пут који многима понекад измиче из вида“, каже старешина.

Када ће се то догодити, наш саговорник не може да каже, али је готово сигуран да ће надлежни имати разумевања, као што га већ има управа установе Студентски центар „Београд“, са којом параклис, као и са Домом културе, има сјајну сарадњу.

Потребе студената на првом месту

За ове две институције потребе студената су на првом месту, као и за оца Дарка и главног вероучитеља у Студењаку, Немању Протића.
Сва предавања и програми које организују, дешавају се управо по жељи студената који их достављају у писаном облику. Студенти воде и профиле црквице на друштвеним мрежама, са којих такође прослеђују идеје и потребе младих у духовном узрастању.
Ова жива, права Црква, већ размишља о томе коме би будући дрвени храм из руске бајке могао бити посвећен. Проследиће своје жеље, а патријарх ће преломити. Ако цркве буде, то је његова дужност.

Све што се дешава у оквиру мисионарског рада параклиса, дешава се уз благослов патријарха Порфирија, његовом иницијативном је и дошло да значајних промена у граду студената.

Симбол новог времена

Отац Дарко причи о новој цркви додаје још једну важну чињеницу, она би и архитектонски оплеменила простор Студентског града, била симбол новог времена:
„Студентски град, као и цео Нови Београд, грађен је у идеолошком контексту који је сматрао да је сакрални објекат недопустив на том месту. Сазрело је време да као друштво посматрамо живот на другачији начин, да имамо однос према својој вери, традицији и култури, али и према демократским тековинама. Постоји плурализам мишљења, завршили смо са тоталитарним идеологијама, допустиво је и нормално да млади који су заинтересовани за живот цркве, имају цркву у свом граду“.

Отац Дарко додаје да ће мисија „која ради срцем“ тај рад проширити и на друге студентске домове у граду. Рад ове мисије, чији је идејни творац српски патријарх, биће везан за целу студентску популацију највећег универзитетског града у овом делу Европе.

За те планове у овом часу нема пуно времена, треба осмислити како да на предавање оца Рафаила уђу они који желе. За тај разговор, сигурно ће се тражити карта више, а улазити само уз једну, студентску црвену књижицу.

Са предавања владике Илариона једва смо се вратили у редакцију. И он је једва отишао, пробијао се до врата као рок звезда после концерта. Није имао обезбеђење, већ отворено срце и реч за сваког младог човека који је имао још нешто да пита. Тако је кад дружење организује „супер екипа“ из параклиса Светог Јована Златоустог.