Црвени картон за Кристофера Хила: Заслужио је да му Србија одбије агреман за долазак у Београд

Одмах да разјаснимо: Далеко од тога да мислимо да је политички мудро и дипломатски исправно да мала Србија заиста не да агреман будућем америчком амбасадору у Београду Кристоферу Хилу. Али, искусни дипломата је баш то својим порукама апсолутно заслужио.
Јер, ни Америка ни било која велика сила не би дозволила да им у земљу дође амбасадор који отворено изнесе циљ да се та земља распадне.
Ни Америка ни било која велика сила не би дозволила да им у земљу дође амбасадор који јасно каже да му је задатак да ту земљу посвађа са блиским партнерима.
Ни Америка ни било која велика сила не би дозволила да им у земљу дође амбасадор који промовише да је суштина његове агенде да та земља потпуно одустане од свих својих националних интереса.

А управо све ово је најавио кандидат за америчког амбасадора у Србији Кристофер Хил сведочећи пред Одбором за спољне послове Сената у Вашингтону уочи коначног избора за функцију у Београду.

Три поруке Кристофера Хила

Његово обраћање пред сенаторима САД сажећемо у три кључне поруке.

Најпре, поводом најтежег политичког питања – преговора око Косова и Метохије, Хил је апсолутно стао на страну независног Косова јасном и непомерљивом позицијом у којој нема компромиса:
„Узајамно признање Србије и Косова је најбољи начин за напредовање“, тврдо се одредио Хил.

Друго, будућа његова екселенција из САД, мешајући се грубо у питања и Босне и Херцеговине, у којој не добија амбасадорски мандат, безрезервно је стао на страну политичког Сарајева и Бошњака.
Он апсолутну кривицу за кризу у овој држави сваљује на Републику Српску и Милорада Додика.

У америчком Сенату, Хил обећава практично да ће за ту своју позицију тражити подршку од Београда. Каже да верује да са руководством Србије може да се нађе заједничка основа око ових питања у БиХ, и додаје да ће имати значајне разговоре на ту тему.

У преводу, Хил стиже у српску престоницу и са циљем да натера председника Александра Вучића и руководство Србије да пусте Додика низ воду и да згазе виталне српске интересе у Босни и Херцеговини.

Трећи важан задатак који Хил не скривајући доноси у Београд је да Србија окрене леђа Русији и Кини. Још није, дакле, ни постао амбасадор, а већ би да одређује са ким земља домаћин сме, а са ким не сме да има економска и политилка савезништва.

Хил је, како признаје у Сенату, забринут што се Београд окреће Русији за одређене набавке за војску и Кини када је реч о инфраструктурним потребама.
„Седамдесет пет година од Другог светског рата Београд смо посматрали као специјално место где не желимо раст руског утицаја…”, признао је, између осталог, искусни дипломата добро познат на овим просторима.

Како би изгледала Србија после?

Значи, ако се остваре прокламовани снови Кристофера Хила, Србија би на крају његовог мандата требало да изгледа овако:
Скраћена заувек у границе без Косова и Метохије.

Држава која се као гарант Дејтонског споразума одрекла интереса сопственог народа у БиХ.
Земља која не сарађује са Русијом и Кином и која се придружује санкцијама против Москве.

Због свега овога, превејани амерички јастреб из Клинтонове ере, који је већ са сличном политиком ведрио и облачио по Балкану, није заслужио ни да добије агреман у Београду.
Свакако, добиће га и његова мисија ускоро и званично почиње.

Али Србији је сада, после отворених карата у Сенату САД, можда и лакше да спреми стратегију за дугу дипломатску игру са њим.
Јер, чак и када амбасадор буде испаљивао добронамерно-слаткоречиве флоскуле о „компромисним решењима за мир на Балкану“, Срби ће увек знати шта су његови коначни циљеви.
Добро дошли, екселенцијо!