„Дођу болесни или доведу дете. Албанци неретко траже и да им се прочита молитва, али то није могуће, јер нису крштени, углавном су муслимани. Ако инсистирају да се чита, гледамо да изађемо у сусрет, читамо псалтире док леже испод моштију Светих Козме и Дамјана. Верујете, не знам скоро ни једног да се није исцелио“, каже отац Стефан, игуман манастира Зоћиште.

И Албанци се моле у великој светињи Зочишту

У септембру 1999. цркву Светих Врача Козме и Дамјана, након доласка немачких снага КФОР-а, припадници ОВК су срушили до темеља, а приликом експлозије уништене су многе вредне фреске и иконе. Монаси су евакуисани у последњем тренутку.

Четири године након што је црква обновљена, дечански монах, отац Стефан, постављен је за старешину Зочишта. Братија долази и одлази, тренутно их је у манастиру тројица, а верници долазе стално, иако је време пандемије.

„Нисмо се затворили, не можемо ми лечилиште да затворимо, полиција захтева да не долазе групе, аутобусима, али долазе људи појединачно, колима. Разумљиво, мање него претходних година, када је народ баш пуно долазио. Није било необично да их недељом буде и стотину, дођу да нас посете, буду на служби“, каже отац Стефан и додаје да када је слава, манастир посети и до три хиљаде људи.

Братија прима све људе добре воље

Игуман додаје да поред Срба, у Зочиште традиционално долазе и Албнци. Долазе да се лече, а братија их радо прима, као све људе добре воље. Отац Стефан истиче да Албанци ову светињу поштују као место исцељења, једнако као православни.

„Долазе домаћи, косовски Албанци, то је овде традиција ко зна колико, нигде није записано, али чим долазе кроз цео 20. век, вероватно су долазили и раније, у деветнаестом сигурно. Долазе по потреби, када болују од оних болести које лекари не могу да излече традиционалном медицином. Иначе, сви код нас долазе кад су земаљски лекари немоћни“.

Верује се да мошти исцељују болесне

Отац Стефан додаје да мошти Светих бесребреника Козме и Дамјана, које се чувају у цркви, лече све болести, и душевна и телесна обољења. Албанци врло често говоре српски, а ако то није случај, поведу неког старијег ко зна наш језик.

„Ти људи су јако послушни, обично им кажемо да легну на простирку испод моштију. Традиција је да сви који дођу легну испод моштију, сад мало краће у ово време короне, да се не направе велике гужве, јер не долазе појединачно, најчешће породице, доведу дете или једна породица доведе другу. Раније је обичај био да леже двадесетак минута, треба да придремају. Ако се заспи испод моштију, то је добар знак. Ко заспи одмах, обично не мора да долази два, три пута“, објашњава отац Стефан.

Чуда у светињи

Он додаје да се, од када је у Зочишту, нагледао много чуда божјих која се дешавају због присуства моштију Светих Козме и Дамјана. Често је, каже, моментално, али понекад људи не добију одмах исцељење, долазе више пута.

„Занимљиво је да деца која не говоре, сва после читања молитве или лежања испод, у зависности да ли су крштена или су муслимани, проговоре. Син свештеника који је био овде у Ораховцу није говорио, читали смо му молитве и проговорио је. То је овде уобичајена ствар. Бездетни родитељи добију децу. И од других болести се излече. Радосно је кад после дођу и кажу, дете је проговорило. Неки дођу одмах, неки касније, неки поруче по некоме“.

Отац Стефан додаје да у ову светињу не долазе само комшије из околних села, њих је, каже најмање. Долазе Албанци из свих крајева покрајине, јер је чудесна моћ моштију Светих Козме и Дамјана надалеко позната, каже он.

„Долазе сад са целог Косова и Метохије, и раније су ишли, где су били близу неког манастира, традиционално се ишло у Девич, у Дечане, Пећку патријаршију, међутим после деведесетих година, из неког разлога, не знам да ли милом или силом, престали су да долазе у друге манастире, бар не овако редовно. Овде су стално, чак су долазили док је манастир био порушен“.

Кокошке на поклон

Отац Стефан истиче да братија, наравно, не тражи да они који дођу по лек Светих Козме и Дамјана било шта плате, али сви који дођу оставе по неки прилог. Албанци су по томе специфични, често доносе живе кокошке.

„Не знам зашто баш црне кокошке, никад их нисмо питали зашто баш црне, то је нешто њихово. Углавном су такве, ретко ко донесе жуту или неке друге боје. Делили смо их народу, пошто ми не једемо месо, па смо онда почели у последње три, четири године да чувамо те коке. Имамо јаја од њих, не хранимо их концентратом, него травом и пшеницом“, прича нам игуман овог манастира у Метохији.

Додаје да посетиоци некад спусте, како каже, неки евро у кутију са прилозима, некад и више, има и оних који раде у иностранству, неко купи свеће и тако остави прилог.

„Један Албанац, када му је ћерка исцељена, даривао нам је петнаест садница туја, пошто их наменски сади“, каже игуман.

Стари камен за нову цркву

Манастир Зочиште саграђен је у 14. веку, у време владавине Немањића, на остацима старе византијске светиње. Први писани помен манастира је у Повељи Стефана Дечанског из 1327. године.

Српско становништво Зочишта и манастир Светих Врача, у септембру 1999. године, доживели су страшан погром албанских терориста, манастирски комплекс и црква су разорени експлозивом, уништено је православно гробље и српске куће.

За обнову цркве коју је минирала ОВК, коришћен је камен старог храма, па је нова црква скоро идентична порушеној. Свете мошти Козме и Дамјана тада су враћене у цркву са места где су евакуисане, из Сопоћана.

Манастир Зочиште има статус непокретног културног добра Републике Србије.