Чије је српско Косово? Шта ђаци уче о историји јужне покрајине

Они који се не сећају историје, осуђени су да је понове, али, шта би од Срба остало ако би се поновиле деценије страдања на Косову и Метохији, на које сећање, барем у уџбеницима историје за осмаке, једва и да постоји?

Носећи од куће поклич “Косово је срце Србије”, српски малишани на часове историје долазе како би сазнали да се том “срцу”, посвећује свега неколико страница уџбеника, и то пред крај школске године.

И тако док Албанци, изврћу историју, и својим малишанима сервирају лекције по којима су они српске жртве, а Срби агресори, и деца у Србији остају ускраћена чак и за истину, иако своје прошлости немају разлога да се стиде.

Прелиставајући лекције из уџбеника за осми разред основне школе, налетели смо чак и на информацију да Косово “није у саставу Србије”.

“НАТО агресија окончана је 9. јуна, када је на војном аеродрому у Куманову, у Македонији, потписан споразум о војнотехничкој сарадњи између Војске Југославије и НАТО-а. Споразум је предвиђао прекид непријатељстава, повлачење Војске Југославије и српске полиције с простора Косова и Метохије у року од 11 дана, успостављање зоне безбедности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије (пет километара на копну и 25 километара у ваздуху) и обавезу међународних снага (КФОР-а) да разоружају снаге ОВК. У складу са тим споразумом српске снаге безбедности почеле су повлачење с Косова и Метохије, које од тада фактички више није било у саставу Србије”, пише уџбенику државног издавача, Завода за уџбенике, чији су аутори Драгомир Бонџић и Коста Николић.

Али, ако Косово више “фактички није у саставу Србије”, зашто и данас приштинске власти, заједно са земљама Запада инсистирају на не само “дејуре”, већ и “дефакто” признању лажне државе?

Ако Косово више није српско, због чега и даље у Уставу Србије?

У преамбули највишег акта Србије, јасно је, наиме, наглашено да је “покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима”.

Зашто се онда српским ђацима прича другачије, кад су већ и аутори овог уџбеника, у својој лекцији поменули Резолуцију 1244, и подвукли да је овим документом “формално гарантован територијални интергритет Србије и Југославије”.

У уџбенику истог издавача, чији су аутори Момчило Павловић и Ђорђе Ђурић, ни речи нема о томе да је Кумановски споразум означио да Косово “фактички није у саставу Србије”. Наведено је само да се према његовим одредбама српска војска повукла још пет километара “у дубину своје територије од административне границе са Косовом (зона безбедности)”, као и да Резолуција 1244 гарантује територијални интегритет Југославије.

Лекција коју уче ђаци из књига које им даје фондација “Алек Кавчић” (а које штампа “АрхиКњига”) објашњава да су Војно-техничким споразумом у Куманову ВЈ и полицијске снаге повучене са територије КиМ “које се Резолуцијом СБ УН нашло под међународном управом”.

“На простору Косова и Метохије размештене су међународне оружане снаге УНМИК и КФОР као и међународна администрација. Одлазак српских снага безбедности изазвао је исељавање у централну Србију. Уследио је велики број злочина припадника ОВК и других екстремиста над српским и неалбанским цивилним становништвом као и косовским Албанцима који су били лојални СР Југославији”, додаје се.

Завод за уџбенике је и пре неколико година био мета бројних критика будући да је у радној свесци из географије за ученике шестог разреда Косово од Србије било одвојено дебљим линијама које се иначе користе за обележавање државних граница.

Раније је повучен и уџбеник историје за шестаке аутора Радета Михаљчића, у коме је писало да су Словени од Албанаца примили обичаје и културу, као и да им је својевремено Стефан Немања преотео крајеве северне Албаније.

“Кад се битке и конвенционални ратови заврше, предстоје нове битке – за сећање. Орвел је одавно упозоравао да онај ко има монопол над прошлошћу, влада и будућношћу једног народа” упозорио је недавно за РТ Балкан историчар Немања Девић.

Битка за истину, дакле, готово и две деценије након лажно и нелегално проглашене независности Косова, још се води, а жртве су, засад – и српски ђаци.