До 2050. године у Србији ће живети чак 33,2 одсто људи мање него данас што је два милиона људи, однсоно град величине Београда, процјене су Централне америчке обавјештајне агенције
Према овим процјенама, Србија се сврстала на само дно европске љествице, иза које се налазе још само три земље. Како показују подаци, више становника од Србије изгубиће само Летонија (35,8 одсто), Литванија (37,6) и Молдавија (44,1).
Међутим, са овим проблемом суочава се већина европских земаља, само што су проценти мањи него када је ријеч о Србији. Међу њима предњачи Бугарска гдје су очекивања да ће се популација смањити за 21,9 одсто. У ову групу спадају и Мађарска (12,6 одсто), Грчка (10), БиХ (8,2), Румунија (8,2), Црна Гора (7,9), Хрватска (7,7) и Македонија (4,4).
Иако је претпоставка да је за „нестајање“ популације заслужно то што више људи умре него што се роди, исељавање и старост, тај тренд није карактеристичан само за средњу и источну Европу, јер су му подлегле и неке од најразвијенихих земаља попут Њемачке, гдје је процјена да ће 12,8 одсто становништа мање живјети у овој земљи до 2050. године. Исти случај, само мањи проценти, односе се на Финску и Данску, као и Португал, Чешку, Пољску, Словенију…
Једино мјесто на Балкану, како се наводи, гдје ће се у наредних 30 година десити повећање популације, јесте подручје Косова и Метохије.