Чанком на студенте: У Новом Саду контрапротест Грухоњићевих присталица

Шта све можеш изрећи и кога можеш увредити позивајући се на слободу говора? Ово питање у фокусу је протеста студената Универзитета у Новом Саду који су јуче, због говора мржње професора Динка Грухоњића, блокирали Филозофски факултет тражећи да његове изјаве буду санкционисане. Даноноћну блокаду, кажу, наставиће док год њихови захтеви не буду испуњени, односно, док год њихова високошколска установа не осуди Грухоњићеве изјаве.

Отпор студентима, међутим, пружили су они од којих се то најмање очекивало – управа факултета и професори који би, по логици ствари, први морали да се заложе за одбрану достојанства струке.

Не само да је деканат Филозофског факултета синоћ својим саопштењем најавио јавности да ће помоћ затражити од страних амбасада, већ је део професора данас одржао и контрапротест за колегу Динка који, како кажу, “трпи претње смрћу, јавни линч, али и политички мотивисану кампању у којој наводно студенти траже његово разрешење”.

Студенти су, уз то, у делу прозападних медија проглашени “ботовима” иза којих стоје десничарске групе и наводно Русија. Академцима оспоравају да су академци , па тако Н1 извештава да је на Филозофски факултет јуче “упала група људи” за коју пишу да је углавном чине “млађи мушкарци који личе на навијаче”.

Како то тачно навијачи изгледају па на њих неко може да личи – остаје нејасно, као што је нејасно и зашто се аналитичари овог медија нису упитали на шта личи када народни посланик Мариника Тепић, подржавајући Грухоњића, српске студенте назове “неким новим смеђекошуљашима”. Или кад Ненад Чанак, такође упоређујући их са нацистима, поручи да “ни у нацистичкој Немачкој није почело од Аушвица, него од прогона професора”.

И да ли је могуће да им поменути Мариника и Ненад Чанак, али и Бојан Пајтић, Борко Стефановић и други политичари који су се појавили испред Филозофског факултета заиста “личе” на професоре који се противе студентској блокади факултета?

Студенте, кажу, највише боли то што деканат Филозофског факултета не жели да прими њихове представнике, већ што помоћ “у сопственој кући од сопствених студената траже од страних амбасада”. У саопштењу деканата је, наиме, наведено да “будући да на факултету ради велики број страних држављана”, они ће “обавестити амбасаде земаља из којих долазе да у постојећим околностима не могу да им гарантују безбедност”.

“На седници Студентског парламента Универзитета у Новом саду које је највише кровно тело студената у овом граду, једногласно је упућен захтев за осуду и смену професора Динка Грухоњића. Они су се на то оглушили,  оглушили су се и о студентски парламент Филолошког факултета, и након свега дозволили себи да се обрате страним амбасадама. Њима је потребна помоћ страних амбасада зато што су студенти упутили захтев да причају са деканом? То вређа сваког нормалног студента и сваког нормалног грађанина Новог Сада и Војводине и целе Србије. Не знам да ли је икад ико показао толику дозу кукавичлука”, каже за РТ Балкан студент продекан Дамјан Вакањац.

Саопштење деканата да ће помоћ тражити од страних амбасада смета и Огњену Карановићу, историчару и аналитичару Центра за друштвену стабилност.

“Ако ништа друго, то је грубо нарушавање аутономије Универзитета. Студенти су овај проблем који је веома крупан и свакако није од јуче, покушали и покушавају да реше у оквиру у Универзитета, и они нити траже нити добијају било чију помоћ, осим подршке грађана Новог Сада”, појашњава Карановић.

Срж проблема, према његовом мишљењу, управо је понашање деканата и дела запослених на Универзитету. Као разлоге њихових поступака он види три могућности: неки заиста мисле као и Грухоњић, неки се због његовог утицаја солидаришу, док су “99 одсто запослених угледни, часни и поштени људи за које мислим да се плаше, можда и оправдано”.

“Годинама Динко Грухоњић сипа отров мржње путем својих текстова које објављује на својим порталима и својим медијима, али износи и у јавним наступима. Милион пута је он прешао границе, али сада су се студенти побунили и захтевају његов отказ, јер је за њих превише да један универзитетски професор себи дозвољава да се тако понаша и шири мржњу и шовинизам”, указује Карановић.

Он наводи да у Новом Саду сада пламти бунт студената “због чињенице да један универзитетски професор “злоупотребљава чињеницу да је професор како би сејао мржњу коју обликује у своје јавне политичке ставове”.

“Шта год нормалан свет мислио о усташкој идеологији, нико не оспорава право Динку Грухоњићу да се поноси Динком Шакићем или да подржава усташтво. Али он нема право да делује у корист те идеологије и да са таквом идеологијом буде запослен на Новосадском универзитету који је универзитет ове државе, који се финансира из сектора јавних финансија, од свих грађана ове државе”, истиче Карановић.

Пита се, шта ли би се десило професору који у Немачкој, САД, Француској, Италији… “изрекне толико отровних речи”?

“Грухоњић је говорио да му српска деца која живе на Лиману личе на кољаче и да ће храмове СПЦ претварати у пабове, то је само мали део свега што смо слушали од њега. Замислите да се у овим државама један професор усуди да то говори у контексту, на пример, положаја јеврејске заједнице? Не само да би остао без посла, него би одговарао и у оквиру правосудног система тих земаља”, закључује Карановић.