Буди се нада: Хоће ли Уставни суд спасити српски језик од родног силовања

Крајње је време да нека од институција реагује с обзиром да је Закон о родној равноправности антиуставан по више основа, каже за Спутњик координатор Коалиције за природну породицу Марија Стајић поводом најаве заштитника грађана Зорана Пашалића да ће покренути поступак оцене уставности одредби које се односе на употребу родно сензитивног језика.
Поводом 21. фебруара Међународног дана матерњег језика Пашалић је истакао да су образовање, информисање и неговање културе на матерњем језику не само поштовање основног људског права, већ и основна ставка у чувању и очувању националног идентитета појединца и целе заједнице.
Родно сензитивни језик неприхватљив за Цркву и Матицу српску
Родно осетљив језик je неуставан и у супротности је са стандардним српским језиком будући да Устав Србије прописује равноправност жене и мушкарца, наведено је у закључцима учесника недавно одржаног Научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности“.
Истиче се и да су одредбе Закона о родној равноправности које се односе на језик неприхватљиве за Српску Православну Цркву, Матицу српску, Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Србије.
Заштита српског језика од „родне“ идеологије
Још 2021. године кад је још био предлог закона, Коалиција за природну породицу је тврдила да је он у самом наслову неуставан, пошто наш Устав не познаје категорију „рода“, а такође су образлагали да није проблем у самом појму „род“ већ у ономе шта он означава, каже Марија Стајић.
Закон нема за циљ да уређује питање равноправности мушког и женског пола већ уводи појам „рода“ са веома јасном намером, а то је да се донесе и Закон о родним идентитетима и да у нашем правном простору регулишемо начин обраћања, осмишљавања титула и свега осталог што има везе са језиком за све могуће „родове“ који могу потенцијално да настану, објашњава Стајићева.
„Дакле, један проблем је везан за тај појам ‘рода’ јер требало је да то буде закон о равноправности мушкараца и жена, а други проблем видимо у томе што је овај закон у супротности са чланом седам, ставом шест Закона о јавној употреби српског језика где је експлицитно речено да језик мора бити заштићен од уплива сваке идеологије. А ми видимо да је овде реч управо о томе, јер се увођењем тог појма ‘род’ у наше законодавство и друштво ствара основа за даље спровођење родне идеологије. А то је теорија, идеологија заправо која сматра да ми нисмо детерминисани нашим гениталијама и да се не делимо бинарно на мушки и женски пол, већ да можемо да будемо било шта што хоћемо, јер је род само друштвени конструкт.“

Тако да није проблем да се неко осећа овако или онако, али је проблем кад покушавате да нечије субјективно осећање и доживљај себе преточите у правне норме и у регулативу која би онда требало да узме у обзир потенцијалне десетине и стотине различитих идентитета, додаје она.
Намера закона – промена свести
Што се тиче српског језика, проблем је у ономе што стручњаци називају насиљем над језиком, истиче Стајићева која је по занимању мастер енглеске књижевности.

„Није проблем сама употреба женских облика за називе занимања. Ми кажемо докторка, учитељица и слично, али проблем је у томе што то повлачи са собом слагање у роду и броју кроз целу реченицу. Закон на почетку каже да је намера употребе тог родно сензитивног језика да доведе до промене свести оних који се тим језиком служе. Дакле, неко жели нама да мења свест и да за то користи апарат државне принуде.“
То се одражава на језик тако што више не можете да кажете „драги саговорници“ него морате сваки пут да кажете „драги саговорници и саговорнице, који, које сте дошли“. А то значи да ћете кроз сваки облик глагола, придева и свих заменица које се мењају у роду и броју морати да одражавате то и да у свакој инстанци у реченици сви морају бити поменути, објашњава Стајићева.

„И сад можете мислити до каквих франкенштајновских реченица то доводи. А то је нарочит проблем кад се то спроведе у уџбеницима јер у уџбеницима реченице морају бити такве да се што лакше усвајају информације, а не да буду оптерећене свим тим облицима који су до сада били савршено покривени мушким родом, који је заправо граматички неутралан род. И кад кажемо сви су били задовољни знамо да се то односи и на мушкарце и на жене, на дечаке и девојчице, старе и младе, на све полове, родове и све остало.“
Пљуштаће казне кад зинемо
Она сматра да ће Уставни суд до јуна месеца кад би закон требало да ступи на снагу донети одлуку која је у складу са Уставом.
Републички секретаријат за законодавство је још 2015. и 2018 вратио тадашњи Предлог нацрта закона о родној равноправности на дораду због самог наслова који је проблематичан, док 2021. године то није урађено.

„Тако да сада очекујемо да Уставни суд препозна да је и у трећој инстанци предложен назив и тематика закона нису у складу са нашим Уставом и да се тај закон привремено стави ван снаге. Да би се прерадио, да му се промени наслов и да се, наравно измене проблематичне одредбе које доводе до тога да ће грађани бити потенцијално кажњавани. Ми ћемо стално бити у потенцијалном преступу тако што ћемо рећи нешто што се некоме ко нас чује не свиђа, иако се то можда не односи на њега, али по Закону о забрани дискриминације он може да поднесе притужбу поверенику за равноправност полова, на пример и да се против нас поведе поступак да се тражи јавно извињење и слично. Или да будемо приморани да нам се наплате казне уколико ми не желимо да променимо оно што смо рекли“, закључила је Марија Стајић.