Европски парламент је већином гласова усвојио Резолуцији о проширењу ЕУ којом се закључује да је проширење најефикаснија спољна политика ЕУ и да је тај процес инвестиција у просперитет континента, а од Србије се тражи да се усагласи са спољном политиком Уније.

Амандманом који је усвојен предвиђено је да се преиспита финансијска помоћ Србији „како би се осигурало да су сви расходи ЕУ у потпуности у складу са стратешким циљевима“.

Препоруке за Нову ЕУ стратегију за проширење које су усвојили чланови парламента позивају ЕУ да учини фондове Уније и њихове опипљиве резултате видљивијим у земљама кандидатима за проширење.

Они такође позивају ЕУ да ради на томе да се спречи мешање трећих страна у политичке, изборне и друге демократске процесе тих земаља. Истовремено, да би осигурале да било каква стагнација или назадовање у реформским процесима везаним за ЕУ буду санкционисани у реалном времену, ЕУ треба такође да награди земље кандидате када остваре одржив напредак, између осталог и тиме што ће по фазама укључити у јединствено тржиште ЕУ.

Они траже јасне рокове за закључење преговора са земљама кандидатима и инсистирају на томе да се они заврше најкасније до краја ове деценије.

Резолуција, чији аутор је хрватски посланик Тонино Пицула, усвојена је на пленарној седници ЕП са 502 гласа „за“, 75 посланика је гласало против, а 61 је био уздржан.

У делу Резолуције где се помиње Србија тражи се да се земља усагласи за спољном политиком Уније и да уведе санкције против Русије.

Амандманом се предвиђа да уколико санкције Русији не буду уведене, Србија не би требало да напредује на европском путу.

У тексту Резолуције се још препоручује земљама чланицама да прекину застој од проширења и да оживе процес.

Резолуција предлаже Унији да изради нову стратегију проширења, да дефинише јасно своје циљеве у проширењу и да примени институционалне европске реформе као што је укидање једногласности при пријему нових земаља чланица.

Како се каже, посебно зато што је ЕУ дала статус кандидата Украјини и Молдавији и тиме отворила процес проширења ка Источном партнерству.

Владавина права треба да буде центар процеса, а свака земља кандидат треба да буде оцењена према њеним личним заслугама, пише о документу.

Нова стратегија треба да да „јасне рокове за завршетак преговора за чланство на крају ове деценије. Увести гласање са квалификованом већином за почетак преговора као и за отварање и затварање поглавља. Коначна одлука треба да буде донета једногласно, али овакав начин би дао кредибилитет процесу и показао да неки проблеми могу бити решени преко преговора за чланство. Ми не смемо да губимо време“, нагласио је Пицула у образлажући током дебате која се одржала синоћ на пленарној сесији ЕП.

Резолуција предлаже фазни пријем земаља кандидата у европске политике, иницијативе и јединствено тржиште, укључујући приступ до европских фондова, што би дозволило грађанима да осете користи чланства у току процеса преговора.

Резолуције Европског парламента нису правно обавезујуће ни за земље чланице, ни за остале европске институције.