Британски „вилајет“: Пројекат стварања велике албанске државе, а прсти уплетени и у БиХ

Велика Британија и њена дипломатија и политика темељно, дуготрајно и континуирано раде на формирању једне велике албанске државе још од 1912. године, када су подржали мало познати пројекат стварања „албанског вилајета“, открива за Спутњик историчар, професор др Александар Растовић.

Британци никада нису ни отишли са Балканског полуострва и та константа балканског сегмента њихове политике траје од почетка 19. века и јачања снажног таласа русофобије који је захватио британско јавно, политичко, интелектуално мњење. То се ништа није променило до данашњег дана. Иако су доста касно ушли у Европску унију, односно тадашњу Европску економску заједницу, они су је први и напустили, што им је дало додатну слободу да се врате својим изворним принципима.

„Британци су током 19. века имали заиста беспрекорну дипломатску службу у читавој Европи, а нарочито на Балканском полуострву. Међутим, они нису имали само дипломатско-политички сегмент рада, већ и тај посебно софистицирани, обавештајни рад, тако да су они као своје дипломатске представнике слали своје најбоље обавештајце”, рекао је Растовић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.

„Албански вилајет“ пројекат Британаца од 1912.

Када говоримо о утицају и умешаности Велике Британије у последња дешавања пре десетак дана на простору Косова и Метохије и подршке акцији РОСУ и такозваној приштинској влади, онда, додаје он, треба узети у обзир чињеницу да су они то радили и у 19. веку.

Тада су, подсећа наш саговорник, подржавали Османско царство као најјачу брану продору руског утицаја на балканском полуострву и онемогућавање српског национално-ослободилачког покрета, тако да за њега ово не представља никакво изненађење, већ је то само један у низу догађаја који су обележили британску спољну политику.
Све ове чињенице су познате и председнику наше државе, те нема места чуђењу његовој јасној поруци да зна да Велика Британија стоји иза дешавања на северу Косова. У најмању руку су, каже Растовић, чудна понашање и британског амбасадора у Приштини и некадашњег представника ЕУ у Београду.
„То је све у складу потврде и заокружења такозване албанске независности која је започета дубоко у прошлости, још од пре Берлинског конгреса формирањем такозване албанско-призренске лиге 1878, када је као један од основних политичких циљева тадашње албанске интелектуалне елите било стварање посебног албанског ентитета, такозваног ‘албанског вилајета’. У предвечерје Балканских ратова 1912. одржан је свеалбански конгрес, на којем су најзначајнији албански представници и вође и званично донели одлуку о формирању ‘албанског вилајета’“, рекао је историчар Александар Растовић.

Шта је вилајет?
Вилајет је, објашњава он, територијално правна јединица у оквиру Османског царства, а његове границе су практично границе такозване велике Албаније. Они су тада пројектовали да у његов састав, као посебног политичког ентитета, односно као клице будуће велике албанске државе, уђе неколико вилајета у саставу Османског царства. То је, додаје Растовић, косовски вилајет који је формиран 1877. године, битољски вилајет, то су још скадарски вилајет, вилајет Јањина, као и део солунског вилајета.
„Практично су то мање-више територије данашњих држава Грчке, Србије, Црне Горе и Северне Македоније. Према томе, ништа ово није случајно, све што се ради је плански. То се наставило 1912. године формирањем најпре аутономне Албаније, односно касније албанске државе, а наставило се током Првог и Другог светског рата. Мора да се помене и тај несрећни Устав из 1974, чијим је амандманима Србија расточена на три дела и на тај начин су садашњи албански интелектуалци добили подстицај да оживе идеју велике Албаније“, нагласио је он.

Велика Британија не мења спољну политику

Велика Британија и њена дипломатија и политика, каже Растовић, темељно, дуготрајно и континуирано раде на формирању те једне велике албанске државе, а не треба заборавити да су у формирању Призренске лиге можда и пресудан утицај имале управо британске дипломате. Лондон, дакле, додаје наш саговорник, већ више од једног века ради на томе да се један део српског националног, политичког и историјског средишта српског народа одвоји од своје матице, односно Републике Србије и да се прикључи Албанији.

„То и албански лидери не само на Косову и Метохији, већ и у Албанији отворено заговарају. Ипак, иако све јасно говори да све наше наде о промени политике Велике Британије према Србији падају у воду, ми морамо да одржавамо пристојне односе са тако великом силом, која и даље утиче на креирање међународне политике“, рекао је наш саговорник.

Не треба ипак пренебрегнути ни чињеницу, подвлачи Растовић, да Велика Британија није само заинтересована за Косово и Метохију, већ и за подручје Босне и Херцеговине. Он подсећа да су Британци пре неколико година били иницијатори резолуције о геноциду српског народа и захваљујући покојном амбасадору Виталију Чуркину и одлучном ставу Русије, спречен је тај скандалозан захтев да се Србија, односно српски народ прогласе за геноцидни.