Професор међународних односа на Лондонској школи економије и политичких наука Кристофер Кокер сматра да чланство Западног Балкана у ЕУ није могуће у блиској будућности, али истиче да то не значи да те државе не треба да наставе придруживање и сарадњу са ЕУ.
„Када бих се кладио, што иначе не радим, рекао бих ’не у наредних 10 година‘. А након тога, ко зна“, рекао је Кокер, који је учествовао на Београдском безбедносном форуму.
Указао је да у ЕУ постоји замор од проширења и да се суочава са егзистенцијалном кризом и питањем да ли је и у којој мери спремна да настави интеграцију, имајући у виду пораст популизма и национализма, нарочито у земљама које су биле изразито проевропске.
Проблем су и поједини лидери у источној Европи, односно Пољској и Мађарској, коју води Виктор Орбан и намеће „нелибералну демократију“, наводи Кокер, додајући да је ЕУ заједница либералних демократија.
Још један проблем је и посвећеност процесу проширења, истиче и додаје да је Турска 30 година преговарала о чланству, а тек пре око две године схватила да ЕУ никада није била озбиљна по том питању.
„Тако да је важно за ваше политичаре да одлуче под којим условима. Не мислим да је чланство у ЕУ могуће у блиској будућности, али то не значи споразум о придруживању или неки облик политичке и економске припадности“, рекао је Кокер за Танјуг.
„Непотопив носач авиона кинеских инвестиција и експанзије“
Кокер је рекао да не види разлог да се каже да Западном Балкану није место у ЕУ, али истиче да постоје разлози зашто то већ није, а међу њима, каже, најважнији су социоекономске и политичке природе.
„Колико Срба жели да се придружи ЕУ? Ако је нација подељена између оних који желе и који не желе, онда мислим да је питање да ли ЕУ жели такву земљу“, рекао је Кокер и као пример навео Велику Британију која се „никад није помирила с тим да буде члан ове организације“.
Кокер је додао да је могуће да земље Западног Балкана не желе да постану чланице ЕУ.
„Али то их не зауставља да буду повезане с њом на веома близак начин, на пример, преко царинске уније, а да не буду у самој организацији“, навео је он.
На питање која је алтернатива за ЕУ за земље Западног Балкана, он је рекао да постоје две опције.
„Једна је руска. Они улажу много новца у ваш политички систем како би осигурали да се не придружите ЕУ“, тврди Кокер.
Као другу могућност наводи Кину и указује на споразуме и иницијативе Пекинга, попут „Појаса и пута“ и многих инфраструктурних пројеката.
„Можете да постанете део ове евроазијске идеје коју Кина и Русија гурају“, рекао је Кокер, додајући да земље Западног Балкана могу да се претворе у „непотопив носач авиона кинеских инвестиција и експанзије“.