У годишњим закључцима о процесу проширења и појединачном напретку укључених земаља, ЕУ поздравља „укупни напредак“ Србије у преговорима о чланству, у којима је до сада отворено 22 од 35 поглавља, али наглашава да је реформама у области владавине закона и темељних права потребан „обновљени замах“.
Чланство у ЕУ зависи од санкција и Косова
„Напредак у овим областима и нормализација односа са Косовом одредиће укупни темпо преговора о чланству“, наглашава се у тексту.
ЕУ од Србије очекује да се „без одлагања“ ангажује у дијалогу са Приштином на постизању „свеобухватног правно обавезујућег споразума о нормализацији односа у складу са међународним правом и европском правном тековином“.
Споразум би требало да „реши сва отворена питања између две стране“, наводи се у закључцима и наглашава „снажно очекивање да сви претходни споразуми буду у потпуности поштовани и примењени без одлагања“.
ЕУ позива обе стране да се уздрже од једностраних и провокативних потеза који могу да доведу до напетости и насиља.
Савет министара поздравља чињеницу да Србија наводи европску интеграцију као стратешки циљ, али додаје да „дела треба да прате речи“.
У тексту се наводи да у контексту ситуације у Украјини, ЕУ очекује од Србије „да покаже недвосмислену приврженост ЕУ и подржи заједничке принципе и вредности“.
Савет министара позива власти у Србији да „објективно иступају у јавности о ЕУ и да се активно укључе у у спречавање свих врста дезинформација и спољних манипулација кроз све медијске канале“.
Савет поздравља подршку Србије резолуцијама усвојеним у Генералној скупштини Уједињених нација, али наглашава „снажно очекивање да Србија, као ствар од највећег приоритета, испуни обавезе из преговарачког оквира и појача степен усклађености са заједничком европском политиком и рестриктивним мерама“.
Усклађивање са визном политиком
Министри ЕУ у закључцима наглашавају и потребу да се Србија усклади са визном политиком ЕУ.
„Поздрављамо прве кораке учињене у овом правцу и наглашавамо да су потребни додатни напори у овој области, посебно у односу на треће земље које представљају безбедносни и миграторни ризик за ЕУ“, наводи се у закључку.
Савет ЕУ примећује напредак у неким областима владавине права, али указује и на „укупни ограничени напредак и континуирана кашњења у бројним областима“.
Закључци поздрављају усвајање уставних амандмана о јачању независности правосуђа и позивају на примену, као и на укупно јачање независности судства.
У делу текста о владавини права наводи се да Србија треба да покаже политичку вољу за јачање борбе против корупције и конкретне опипљиве резултате у овој области.
Одсуство напретка у слободи медија
Савет ЕУ изражава „озбиљну забринутост“ због одсуства напретка у области слободе изражавања у независности медија, што утиче на „могућности бирача да имају информисани избор током изборног процеса“. Властима у Србији упућен је позив да се хитно примени медијска стратегија, „у духу усвојених циљева“.
Кад је реч о економским критеријумима, ЕУ позитивно оцењује континуирани напредак у изградњи функционалне тржишне економије и охрабрује Србију да интензивира структурне реформе јавних и државних предузећа, посебно у енергетском сектору, наводи се у закључцима, уз констатацију да је Србија „задржала ниво припремљености за отварање кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст)“.
Унапредити поштовање ЛГБТ права
Србија треба да прида посебну пажњу пуном поштовању људских и мањинских права, наводи се у тексту Савета министара.
„Поштовање права ЛГБТ особа, укључујући и њихово право на слободно окупљање и изражавање треба да се унапреди, што је било наглашено током поступања српских власти за време Европрајд манифестације у Београду“, пише у тексту.
Савет министара наглашава и значај „смислене“ регионалне сарадње у процесуирању ратних злочина, решавања питања несталих особа и сарадње са Резидуалним механизмом суда за ратне злочине, уз оцену да „не сме бити подршке и јавног простора за осуђене ратне злочинце, нити величања или порицања злочина“, преноси РТС.
