Захваљујући верницима из Русије, црква Свете Петке у Витини, једној од најмањих српских енклава на Косову и Метохији, ускоро ће бити обновљена. Храм је једино склониште за двадесет српских породица које и даље опстају у овом граду.
Пре рата на Косову и Метохији Витина је већински била насељена Србима, напустило ју је четири хиљаде људи, затим је насељена Албанцима, а данас свега двадесетак српских породица живи у самом центру града. Црква подигнута 1865. године на темељима старијег храма и њена порта једино су место њиховог окупљања.
Хуманитарна организација „Косовско Поморавље“, преуредила је стару зграду амбуланте у дворишту храма Свете Петке, у њој је сада смештено предшколско одељење за малобројну децу из Витине, помогли су и угроженим породицама у време пандемије, а сада раде на обнови цркве коју је начео зуб времена.
Председник ове организације, Никола Васић, за Спутњик објашњава да су обнову храма заправо покренули грађани Руске Федерације, читаоци портала православље.ру.
„У време короне јавио нам се новинар тог портала, желео је да напише чланак о нашем животу на Косову и Метохији. Писао је о томе како се помажемо, уопште како живимо, а посебно у тим новим условима, са вирусом. Позвао је читаоце из Русије да се укључе и они су почели да уплаћују донације. Тако су покренули и нас да помогнемо да се среди кључно место окупљања шездесетак Срба који су остали у Витини“, каже Васић.
Део новца који је у Русији прикупио новинар и писац Петар Давидов преусмерен је на куповину хране на почетку пандемије, а остатак ће бити уложен у обнову цркве. Живот преосталог српског становништва у овом месту одвија се на црквеном имању на коме је саграђена и нова школа за ученике из Витине и околних села.
И сам из овог места, јереј Бранисалв Денић дошао је прошлог лета на парохију из Штрпца са супругом и петогодишњим сином. Не може да сакрије радост што ће захваљујући добрим људима из Русије бити санирани влажни зидови цркве. Храм ће након тога бити и окречен, замењене инсталације и расвета.
Отац Бранислав каже да је ова црква много више од грађевине за његове парохијане, у њој се Срби окупљају због духовне хране која је неопходна за опстанак на овим просторима.
„Људи у цркви и око ње налазе уточиште, барем да се испричају. После литургије се испричамо и на неки начин се растеретимо. Уједно је то и наш духовни разговор и растерећење. Држимо се колико год можемо, на неки начин покушавамо да имамо нормалан живот, не друштвени, немамо позориште, бисокоп, али ето, на нивоу школе, преко цркве, да нам се нешто дешава, сами знате како функционише живот на Косову и Метохији„, каже отац Бранислав.
Он истиче да је црквено двориште једини простор на коме деца и млади могу да се слободно играју и друже. Да нема цркве, не би било ни школе за српску децу у Витини, јер су стару „заузели“ Албанци.
У близини је велика средња школа коју похађају албанска деца, а недавно је забележен и инцидент, пре месец дана црква је каменовна, каже отац Бранислав за Спутњик.
„Хвала Богу, каменице су бацили у двориште, храм није оштећен, нико од нас није повређен, а био сам ту са породицом. Полиција је била, урадила увиђај, истрага је покренута, али пошто црква није оштећена, нисмо хтели да се то претерано шири у јавности, да не стварамо нове проблеме“, каже свештеник.
Сећања на нападе и прогон су жива у овом месту у коме је кретање Срба ограничено. Нове генерације одрастају у страху и неизвесности, па је свака помоћ и подршка са стране добродошла. Посла за Србе у Витини и околини нема, нема новца, живи се од пољопривреде, али за цркву мора да се нађе.
Хуманитарна организација „Косовско Pоморавље“ организовала је и донаторско вече за обнову храма у Витини у оближњем селу Врбовац.
„Прикупљено је 572 евра, с обзиром на околности у којима ови људи живе, то је велики новац, вреднији од злата, у њега је уграђена љубав, пре свега нада у опстанак нашег народа на Косову и Метохији. Надам се да ћемо успети да уредимо цркву већ до краја октобра, када ће у њој бити посебно свечано, јер је тада празник Свете Петке који ће окупити све Србе који живе у овом крају“, каже Никола Васић.
Он додаје да је живот у Витини посебна прича коју је немогуће објаснити онима који никада нису посетили ову енклаву.
„Двадесет породица окупљено је око храма спаса, то је за оне који живе и крећу се слободно незамисливо. Трудимо се да их посетимо и помогнемо. Позивам и све људе добре воље који могу да помогну да нам се придруже“, каже Васић.
Отац Бранислав сања освежење и конзервацију изузетно вредног иконостаса цркве Свете Петке у Витини на коме су иконописци последњи пут радили 1889. године.