Професорка Петковић се обратила током окупљања које је организовала група студената Приштинског универзитета с намером да укаже на штетност одлука које доносе косовске власти, а које директно погађају бројне студенте и професоре.

„Неутралност у оваквим околностима није извор мудрости, оно је избор страха и калукулације. Ћутање није достојанство, већ саучесништво. Пасивност не може сачувати част, ни будућност, нити бити узор млађим генерацијама“, рекла је професорка Бранка Петковић, подсетивши на борбу студената и грађана у Србији.

Поручила је да академска заједница не сме да ћути, те да уколико универзитет не развија критичку мисао и не штити студенте и наставнике, престаје да буде универзитет. У том смислу је истакла да студенти ПУ заслужују посебно поштовање.

„Једнострани потези и континуирани притисци приштинских власти озбиљно угрожавају живот Срба и осталог неалбанског становништва. Најављена примена Закона о странцима од 15. марта практично проглашава људе странцима на сопственој земљи, на радним местима, у школама, на факултетима. Универтзитет који постоји од 1970. године образује више хиљада студената и има пресудан значај за нашег народа на овим просторима, налази се пред озбилним институционалним ударом“; казала је она.

Нагласила је да посебно узнемирава ћутање руководства Универзитета. „Академски дијалог је потиснут, аутономија универзитета окована политичким и страначким интересима а легитимна питања проглашавају се за непријатељски чин. Зато данас не износимо молбе, постављамо захтев – захтевамо јасну и недвосмислену заштиту студената и запослених, захтевамо отворен и јаван став о законима и мерама које угрожавају право на рад, образовање и опстанак. Захтевамо повратак стварне аутономије и простор за слободну, критичку мисао“, додала је професорка.

Позвала је власти у Републици Србији  и институције у Приштини на озбиљан и одговоран дијалог, поручивши да дијалог није слабост, већ минимум „политичке и људске одговорности“.

„Одрживо решење може се пронаћи само разговором који у средиште ставља људе а не интересе било које власти. Посебну одговорност има и међународна заједница јер заштита људских права, изградња мјултиетничког друштва нису декларација, већ обавеза. Свака дискриминација о националној, институционалној или по било којој другој основи супротна је међународним конвенцијама и не сме остати без реакције“.

Казала је да друштво које од универзитета тражи ћутање, одустаје од сопствене будућности. „Видимо да наши студенти нису ћутали, нису ћутали ни неки професори и сарадници, нарочито професори који су у Проактиву“.

Нагласила је да је Влади Србије, Министарству здравља и Министарству просвете Репбулек Србије предати документи који указују на ове забринутости, али да одговори нису стигли. „Само ћутање наше државе“, рекла је професорка Бранка Петковић.

Зорица Воргучић