БОРБА ЗА СЛОБОДУ МИСЛИ: Писмо подршке проф. др Милошу Ковићу

Суђење историчару др Милошу Ковићу, ванредном професору на одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на основу тужбе четворо професора са истог одељења, Николе Самарџића, Дубравке Стојановић, Радоша Љушића и Владе Станковића, очигледан је пример настојања да се стигматизује и кривично прогони његово право на слободу говора и интегритет научне и јавне делатности. Овај процес представља јасну намеру да се изнова уведе деликт мишљења и ограничи право на слободно изражавање ставова о стању историјске науке у нашем друштву.

Милош Ковић је у свом исказу на једном од рочишта на суђењу рекао:

Увидом у моје текстове и интервјуе лако се може утврдити да тужба почива на измишљеним исказима и на реченицама које никада нисам ни изговорио нити написао. Тачно је да сам рекао да тужиоци заступају „хашку“ историју и „НАТО“ историју Срба. То је историја која кривицу за ратове на нашим просторима у XX веку, нарочито на оне вођене у току разбијања Југославије, баца на Србију. На тај начин морално се оправдавају поновљени геноциди над српским народом, које су у прошлости починиле садашње чланице НАТО пакта, као и да се тако правда, што је посебно важно, агресија НАТО на Крајину, Републику Српску и СР Југославију. Моја дужност није само да браним аутономију историје као науке од НАТО пропаганде, него и да се супротстављам прогону над својим колегама, историчарима са Филозофског факултета.

Овако и раније изнето становиште Милоша Ковића сада је предмет осам тужби, четири кривичне и четири парничне, са одштетним захтевом од четири милиона динара. Милошу Ковићи се суди за „увреду“ и „повреду части и угледа“ тужитеља зато што је у нашим водећим медијима изражавао неслагање са тумачењем српске историје које његови прогонитељи заступају и што је јавно износио своје мишљење о њиховој улози у сукобима који већ годинама трају на одељењу за историју Филозофског факултета. Бранећи истрајно дигнитет и аутономију историјске науке, Милош Ковић је изложен перманентном, не само судском прогону, који се огледа и у угрожавању његове личне егзистенције. Храбро и доследно, он брани своје виђење улоге историјске науке у тумачењу најважнијих савремених историјских догађаја који су обележили и одредили нашу епоху, али и нашу судбину и зато заслужује искрену подршку у борби за слободу мисли и његов лични интегритет и људско достојанство.

Списак потписника подршке

• Проф. др Александар Јовановић, Учитељски факултет Универзитета у Београду
• Проф. др Александар Липковски, Природно-математички факултет Универзитета у Београду
• Александра Нинковић Ташић, писац
• Проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду
• Бранимир Нешић, издавач
• Бранислав Станковић, историчар
• Мср Бранко Вучинић, политиколог
• Бранко Драгаш, економиста
• Весна Капор, књижевник
• Владан Динић, новинар
• Др Владимир Димитријевић, књижевник
• Горан Комар, писац
• Данило Баста, академик
• Дејан Златановић, новинар
• Драган Лакићевић, књижевник и издавач
• Драган Радовић,економиста
• Др Драган Хамовић, виши научни сарадник Института за књижевност и уметност
• Др Душко Бабић, књижевник
• Проф. др Ђорђе Чантрак, Машински факултет Универзитета у Београду
• Емир Кустурица, филмски режисер
• Желидраг Никчевић, књижевник
• Проф. др Зоран Чворовић, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
• Игор Ивановић, књижевник
• Мр Јован Пејчић, књижевник
• Јово Цветковић, филозоф
• Академик Коста Чавошки
• Маринко М. Вучинић, публициста
• Мср Милан Корићанац, политиколог
• Милан Ружић, књижевник
• Милан Шећеровић, писац и преводилац
• Милена Шећеровић, издавач
• Никола Маринковић, књижевни критичар
• Др Предраг Голубовић, правник
• Проф. др Слободан Владушић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду
• Др Слободан Јанковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду
• Слободан Кљајић, новинар
• Проф. др Слободан Комазец, економиста
• Проф. др Часлав Копривица, Факултет политичких наука Универзитета у Београду