БОРБА ЗА ПРАВДУ: Спрема се тужба против НАТО-а због бомбардовања 1999.

Осамнаест година после бомбардовања Србије – припрема се тужба против 19 чланица НАТО-а, које су учествовале у агресији. Тужбе, у име жртава, припрема специјални тим, који ће чинити домаћи и страни адвокати, као и лекари којима предстоји да докажу везу између пораста најтежих болести и коришћења уранијума током бомбардовања.

Четрдесет пет милијарди година потребно је за потпуни распад осиромашеног уранијума. На Србију је 1999, по признању НАТО-а, бачено више од 10 тона – углавном на Косову, али и четири локације на југоистоку Србије.

Већ у прве две године после бомбардовања бележи се пораст хематолошких и бубрежних обољења. Годинама касније, и тежа.

„Сада статистика управо говори о енормном проценту. О епидемији малигних болести, аномалија на потомству, сама чињеница да се код једног детета дневно утврди једно малигно обољење, довољно говори о ризику“, каже члан тима Радомир Ковачевић, токсиколог у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту.

Иако веза између статистике и бомбардовања званично није доказана, експертски тим намерава да је утврди – са чиме ће пред судове 19 земаља НАТО-а.

Упркос чињеници да су слични покушаји, раније, остајали без епилога – италијански касациони суд у случају погибије радника РТС-а и немачки Уставни суд у случају страдалих на Варваринском мосту прогласили су се ненадлежним. Правници, зато, мале шансе дају новој иницијативи.

„Овде говоримо с једне стране о немогућности утврђивања директне кривице, с друге стране верујемо да ће ситуација бити веома слична оној која је била у Немачкој“, каже Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права – Јуком.

„Оно што је боље, то је да се направи нека комисија који ће прибавити све то што су нам радили, описати, документовати са фотографијама, историјама болести и тада сачекати одговарајући моменат да се то искористи“, каже адвокат Тома Фила.

Борба за правду пропала је чак и када је иза ње стајала држава – током бомбардовања Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтев југословенске владе да НАТО прекине са ударима.

Пет година касније, прогласио се и ненадлежним у спору Србије и Црне Горе против осам чланица алијансе. Искуство показује да се уместо правним средствима, треба борити политичким, каже правник Јукома.

„Да оне сада након оволико година помогну нашој земљи да поједине последице санира – овде говоримо и о разминиравању и о финансијској помоћи и улагањима и мислим да је то и пут којим треба и у овом случају ићи“, каже Милан Антонијевић.

Експертски тим, ипак, има оптимизма – намера им је да се у тужбама нађу и последице коришћења касетних бомби и бомбардовања хемијских и петрохемијских постројења. Верују да ће доказе прикупити за око две године.

Тагови: Бомбардовање, НАТО