„Срби треба да добију компензацију од НАТО-а због последица бомбардовања 1999. године и коришћења осиромашеног уранијума, тим пре што војници Северноатлантске алијансе те компензације већ добијају“, изјавила је званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова током боравка у Србији. Захарова сматра да је тужбу требало подићи раније и каже да ће Русија, уколико јој се они који подижу тужбу обрате за помоћ, размотрити ту молбу.

Србија је први пут званично и институционално почела да се бави последицама страшног злочина из 1999. године пре два месеца, када је формирано Заједничко тело за утврђивање последица НАТО бомбардовања које чине стручњаци више министарства, а формирана је и Национална мрежа државних и приватних лабораторија, ради прикупљања извештаја о испитивањима који се односе на истраживање појава загађења радиоактивним материјалом и истраживање хемијског и биолошког загађења.

Упоредо с тим послом правни тим нишког адвоката Срђана Алексића већ неко време ради на прикупљању доказа о узрочно-последичној вези између бомбардовања осиромашеним уранијумом на југу Србије и великог броја умрлих од малигних болести. Коментаришући изјаву Марије Захарове Алексић за Спутњик каже да је такав однос званичне Москве очекивао.

„То је добра вест. Ми очекујемо подршку, пре свега руских адвоката. Већ два пута сам боравио у Москви, разговарао са Међународном асоцијацијом адвоката, који желе да нам помогну, од њих ћемо добити правну помоћ. У Москву сам путовао после скупа одржаног у Нишу на којем су нам еминентни професори, академици из Русије дали пуну подршку, са правне, али и са научне стране, да имамо основ за подношење тужбе“, каже Алексић.

Након посете Захарове шеф српске дипломатије Ивица Дачић изјавио је да ће држава дати сву документацију која је потребна за подношење тужби грађана због бомбардовања НАТО 1999. године. Такве појединачне тужбе подношене су у Италији, подсећа Дачић.

„Реч је о војницима који су били у мировним мисијама на Косову, они су оболели зато што су били у срединама које су биле гађане муницијом са осиромашеним уранијумом. Они су тужили своју државу што их је послала тамо. Ми смо као држава више пута покушавали да тужимо, али увек су нас одбијали. Сада када грађани подносе тужбу, то је већ нешто друго“, рекао је Дачић.

Представник грађана који сматрају да су оболели због НАТО бомбардовања у септембру ће се у Парламенту Италије састати са адвокатима војника.

Циљ је да покупим њихове материјалне доказе који потврђују узрочно-последичну везу, то ће нам помоћи да припремимо тужбу најкасније до краја године, каже Алексић.

„Планирамо да у Италији, на њиховој Универзитетској клиници у Риму, упоредимо биопсију наших оболелих и стање италијанских војника. Ако ту постоји подударање, то је још један материјални доказ да су наши људи оболели од последица уранијума“, каже он.

Додаје да у његову канцеларију свакодневно стиже медицинска документација грађана који желе да се придруже тужби, те да се овом случају приступа веома опрезно, јер не може да се каже да су сви који имају канцер болесни због последица бомбардовања.

Још није познато да ли ће грађани, окупљени око Алексићеве канцеларије, тужбе поднети пред националним судовима деветнаест земаља које су учествовале у нападима или пред домаћим судом, а верују и да постоји могућност да се формира ад хок суд за овај случај. У међувремену нам се јавио један суд из Израела који је ад хок формиран и који би могао да суди по овом питању, каже Срђан Алексић.

„Они желе да суде, то значи да ово питање добија међународну подршку, а Русија нам је сигурно најзначајнији партнер, као и њихова наука. Боравио сам на ’Ломоносову‘, на неколико њихових универзитета, професори међународног јавног права и међународног приватног права су апсолутно на становишту да за штету која нам је причињена, по националним законима тих земаља, имамо правни основ и узрочно последичну везу за накнаду штете“, открива он.

Такође поздравља изјаву шефа српске дипломатије и каже да ће од велике помоћи бити документација и сведочење стручњака Војномедицинске академије која је пратила стање пацијената током самог бомбардовања, али и касније.

„Ово је правна борба, верујемо у право и правду и да можемо да је остваримо, ако је пре неки дан неко ко је оболео од канцера добио спор са Монсантом, највећом компанијом која се бави производњом хемијских средстава, зашто и ми не бисмо добили на суду“, закључује Алексић у разговору за Спутњик.