БОМБОМ ПОСЛАЛИ ПОРУКУ СРБИМА: Две године од напада на Вучетиће у Митровици

Уместо у топлој постељи, окружен љубављу својих родитеља Стевана и Снежане, малени Боривоје, тада двоипогодишњак и његова седам година старија сестра Милица завршили су хладне фебруарске ноћи, 2013. године, са тешким повредама у болници у Косовској Митровици, а затим на дечијој клиници у Београду.

Последње залогаје вечере и напола урађен домаћи задатак прекинула је експлозија бомбе, бачена у дневни боравак дома породице Вучетић дома у мултиетничком насељу Бошњачка махала.

Дани и године пролазе, али злочинци, чија је очигледна намера била да убију Вучетиће и још једном пошаљу поруку Србима да нису добродошли на Косову и Метохији, још нису пронађени и кажњени. Да зло буде веће, Косовска полиција ухапсила је исте вечери када се напад догодио, Вучетићевог комшију Србина који је први притекао у помоћ и превезао малишане до болнице. Већ сутрадан доказано је да је то била грешка и још један покушај да се Срби окриве.

Намера нападача да заплаше Вучетиће није успела. Остали су да живе у северној Косовској Митровици, у насељу Три солитера. Маленог Боривоја и његовог тату Стева затичемо испред зграде у којој сад живе. Боро, како га сви зову, учи да вози бицикл, поклон који је недавно, за пети рођендан, добио од Александра Вулина, министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

– Учимо да возимо, и засада нам иде добро. Ипак, уз њега увек морам да будем ја, где год то било. Тако је од тог несрећног 4. фебруара – започиње причу, за „Новости“, Стево Вучетић.

Весео осмех и раздраганост малишана не одају слику да му је живот висио о концу. Ипак, осим траума, које ће носити читавог живота, Боривоја ће на овај немио догађај подсећати и гелери у врату и грудном кошу.

– Велики шок су деца доживела, поготово Боривоје – наставља Стеван док се пењемо на девети спрат зграде у коју су се уселили три месеца након бомбашког напада. – Често се ноћу пробуди и заплаче, а када је сезона бацања петарди уочи новогодишњих и божићних празника, не жели да изађе из куће. Покушавамо да му причом отерамо страх, али тешко то иде. Нисмо могли да се вратимо у кућу у којој смо живели, јер деца то не би поднела. Боривоје и сад ретко иде тамо, где су остала да живе моја два брата, и то само у двориште. Сваки одлазак га додатно узнемири. Милица у нападу није теже повређена, али ипак иде на редовне контроле у Београд.

Случај породице Вучетић, само је један у низу нерасветљених напада у којима су жртве Срби.

– Нико из Еулекса и Косовске полиције није за две године закуцао на наша врата, да нас пита како је и шта било, да нас обавести докле се стигло са истрагом и да ли се уопште истрага води, да ли је ико приведен и саслушан. Једини који нас не заборављају су наши челници и министар Вулин, који користи сваку прилику да подсети на наш случај и затражи да се починиоци открију и казне – са огорчењем у гласу говори глава породице Вучетић.

ЕУЛЕКС БЕЗ ОДГОВОРА

ИАКО су „Новости“ послале званичан допис са питањима на адресу Еулекса, нико из ове међународне мисије није одговорио докле се стигло са истрагом у случају Вучетића, да ли је ико приведен, саслушан и кажњен и да ли истрага још траје. Као одговор стигла је само једна реченица у којој се каже „да је случај под истрагом међународног тужиоца Основног тужилаштва у Митровици“.

Тагови: Дечак, Косово и Метохија, Косовска Митровица, Напад