Боцан-Харченко за Спутњик: Пред Србијом je озбиљна борба за враћање косовског питања у УН

Седница Савета безбедности посвећена Косову и Метохији заиста је веома важан догађај. То ванредно и хитно заседање на захтев Србије значајан је корак напред, ка ономе што је већ било – ка повратку косовског питања у оквире СБ УН.

Ово је у разговору за Спутњик поручио амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко. Како је рекао, чини му се да Запад сада није имао аргументе против заседања, као што је то раније у неколико наврата чинио.

„Сада постоји критична маса проблема, интензитет проблема достигао је свој максималан ниво и они немају чему да се супротставе кад је у питању ситуација у покрајини. Председник Вучић је говорио о хибридном рату против Србије. У овом случају то се односи и на Србе који живе на Косову. То је, заиста, хибридни рат када се притисак од стране Росу полиције или специјалних снага, које су и даље активне на северу без икаквог основа, споји са застрашивањем, удружи са нападима на светиње, верске објекте, споји са нападима на образовање и, најзад, удружи са забраном динара“, каже Боцан-Харченко.

Он истиче да све то подрива могућност функционисања и живота Срба у северној покрајини и зато, заиста, немају чему на Западу да се супротставе.

„Ово је изузетно тешка ситуација за Србе. На линији су која постепено води етничком чишћењу. Друга ствар коју на Западу схватају јесте да осећају, ма колико о томе ћутали, да не постоји никаква могућност за напредак дијалога Београда и Приштине“, истиче руски амбасадор.

Како додаје, Европска унија као посредник и Американци који свакако стоје иза ње, увек су то негде назирали.

„Сада су они потпуно сами себе дискредитовали. Дијалог суштински нема резултате. Он се потпуно мимоилази са оним обећањима и принципима који су били формулисани када се тражило одобравање дијалога од стране Генералне скупштине УН. Тада је било јасних уверавања и обећања, све је било евидентирано на папиру, а затим погажено. Били су предвиђени неутрални и нестатусни преговори у оквиру Резолуције 1244. Дакле, искључиво дијалог на тему нормализације ситуације. Од тога се одустало и убрзо је главни циљ постао рад са Београдом на признавању Косова“, каже Боцан-Харченко.

С друге стране, Курти ради све што жели и објављује и примењује своје отворено антисрпске одлуке, напомиње руски дипломата.

Говорећи о могућој промени формата дијалога и његовом враћању у УН, Боцан-Харченко наводи да је то немогуће „преко ноћи“ и да би желео да ово буде почетак и импулс тог процеса.

„Запад је исцрпео аргументе, они схватају да се ситуација значајно погоршава, у Митровици, на северу Косова, да на Куртија нико нема утицај или ако постоји он је веома слаб, јер он не мари и не слуша и ради по свом плану који је, генерално, уверен сам, Запад одобрио у потпуности. Плану који се тиче јачања даље независности Косова и стварања етнички чисте покрајине насељене Албанцима. Због тога мислим да ће Запад ипак инсистирати да се дијалог настави и да Савет безбедности ипак није то место, јер је то за њих прошла фаза. Значи, предстоји борба и улагање додатних напора да се тема чврсто врати у Савет безбедности УН и оно што је најважније, у међународно-правни оквир Резолуције 1244″, истиче Боцан-Харченко.

Осврћући се на подсећање на његову изјаву да Србија треба да сачека док Русија победи и да ће се лакше решавати ово питање, на новинарско питање да ли је то близу, руски амбасадор одговорио је: „Да, то је веома близу“, и додао да је са тим повезана и поново наговештена велика улога Савета безбедности у решавању косовског питања.

„А све је у повезано не само са самом ситуацијом на Косову и око њега, већ и са глобалним процесима и са тим променама. Ми то повезујемо. Ефикасна одлука Савета безбедности и решавање косовског питања на основу Резолуције 1244, узимајући у обзир интересе Београда коме Косово према праву и припада, могуће је само у промењеним геополитичким условима. Генерално, у условима када, на крају, свет или међународна заједница превазиђу диктатуру и владавину Запада, што није лако. Тада ће то, најзад, бити могуће, а истовремено, не ради се само о томе да ће питање бити лакше решити када Русија победи. Јер, ми не сумњамо да ћемо победити. Формирање света под новим условима директно је повезано са победом у Украјини“, истакао је Боцан-Харченко.

Говорећи о интервјуу америчког новинара Такера Карлсона са руским председником Владимиром Путином и хајци која се повела против њега због тога, руски амбасадор оценио је да је Карлсон редак новинар на Западу који у тренутним условима жели да буде свестран и објективан и да представи све ставове и целу комплетну слику онога што се дешава.

„Реакције Европе показују како су, извињавам се на изразу, ниско пали. У овом случају реч је о њиховим, наводним, вредностима које се односе на слободу медија, говора и средстава масовног информисања. Зато што је интервју са председником Руске Федерације, сам по себи, генерално, невероватан догађај, а то је, у принципу, потпуно нормална ствар и то једноставно треба да буде тако. Не кажем да је то кад се ради о председнику, о највишем нивоу, свакодневни посао, али, у принципу, то је потпуно нормална ствар кад је реч о медијима или новинарима или репортерима. Сада је све то необично, а чак директно говоре да ће то бити одузето, забрањено и истовремено, отворено се претварају да су све њихове европске вредности очуване“, каже Боцан-Харченко.

Осврнуо се и на 25. годишњицу НАТО бомбардовања СР Југославије која ће бити обележена ове године рекавши да не сумња у утисак да је то био поечтак, а да је Украјина крај таквог америчког деловања.

„Да ли ће Сједињене Државе заиста завршити такво своје деловање или не, то је већ друго питање. Желео бих да то заиста буде тако, да се извуку закључци и лекције. Главна ствар је да Запад, а пре свега Вашингтон, схвате објективни развој међународних догађаја и постану део тог развоја, а да се не супротстављају току тог процеса“, истакао је руски дипломата.

Он је навео и да је почетак свега тога био у Хрватској и БиХ и додао да је Запад још од Словеније и 1991. заузео антисрпске позиције. Подсетио је и да су сви западни медији на челу са Си-Ен-Еном били антисрпски настројени.

„То веома личи на оно што сада постоји – русофобија и забрана нормалног размишљања. Постоји разлика између руског и украјинског језика, разлика је већа него између српског и хрватског, али су у Хрватској забрањивали ћирилицу, као у Кијеву руски језик. То су први кораци. Забрањивали су права, ограничавали школе итд, културу, споменике. Све се то сада наставља са новом снагом на Косову. То је борба против становништва. То је оно што је кијевски режим, уз подршку Сједињених Америчких Држава, почео после пуча 2014. године и државног преврата. Зато су се у Донбасу, на Криму и изјаснили за повратак у Руску Федерацију“, каже Боцан-Харченко.

Он напомиње и да је СР Југославија сметала јер је показивала довољну самосталност, као што је Западу сада и Србија камен спотицања, јер уз сво очување политике пута у Европску унију и статуса кандидата, чланство и учешће у Европској унији Београд гледа у складу са својим интересима и очувањем суверенитета, националних особина и самосталности.

Упитан за резолуцију Европског парламента у којој се наводи да су Спутњик и РТ Балкан крали гласове у Србији и какве везе имају ови медији са изборима у Србији и неувођењем санкција Русији, руски дипломата кратко је одговорио: никакве, наравно.

„То су напади. Покушавају да наставе ову тему, по некој пакосној инерцији. На то мишљење више нико, надам се, не обраћа пажњу. То, вероватно, већ изгледа као нека пародија. Иако је у почетку после избора, искрено да кажем, ситуација била прилично забрињавајућа. Јер су постојали покушаји да се овде изврши преврат, у то сам апсолутно уверен, и то што су били протести, управо то су били ти покушаји. Друга ствар је што нису били успешни из читавог низа разлога и, пре свега, ти разлози су везани са позицијом већине становништва који здраво размишља и које размишља патриотски. И везани су за одлучност српског руководства“, напоменуо је Боцан-Харченко.